Dodik: Opet Srbi ispadoše krivi?!
"Srbija, koja je izvela pred sud i mnoge Srbe da im sudi i presudi za zločine koje su činili na tlu bivše Jugoslavije, sada se odjednom proglašava kao zemlja u kojoj se vode politički motivisani postupci, a BiH je, kao, uzor koji tako lepo cveta i gde će sve jednog dana tako lepo procvetati", naveo je Dodik.
On je sinoć za Radio-televiziju RS rekao da odluka suda u Londonu o neizručenju Ganića pravosuđu Srbije predstavlja realizaciju stereotipa da su srpske žrtve manje važne i da se "Srbi mogu ubijati i za to ne odgovarati".
(arhivski snimci iz dokumentarnog filma "Mjesto zločina")
"Svedoci smo da su mnogi Srbi, kao Biljana Plavšić, odgovarali i za manje što su učinili i zbog toga odležali desetogodišnje kazne, a za Ganića, za koga postoje dokazi da je komandovao napadom na vojnike u Dobrovoljačkoj ulici, ne može se doći do pozicije da se on procesuira i da mu se sudi", izjavio je Dodik.
On je optužio bivše visoke predstavnike u BiH Pedija Ešdauna i Kristijana Švarc-Šilinga, za kojeg je rekao da zajedno sa Ganićem vodi fakultet u Sarajevu, da su čitavo vreme lobirali i uložili sve svoje autoritete da londonski sud oslobodi Ganića.
Sud je 14. jula okončao dvonedeljnu raspravu o srpskom zahtevu za izručenje Ganića, kada je odbio i zahtev njegove odbrane da mu se ukine kućni pritvor uz polaganje kaucije.
(arhivski snimci iz dokumentarnog filma "Mjesto zločina")
Ganić je uhapšen 1. marta na aerodromu Hitrou u Londonu na osnovu poternice koju je Srbija raspisala za njim i još 18 lica iz BiH zbog napada na kolonu JNA u Sarajevu 3. maja 1992. godine.
Deset dana nakon hapšenja pušten je iz ekstradicionog pritvora uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradiciji. Protekla četiri meseca proveo je u kućnom pritvoru.
Pogledajte šta je lider SDA Sulejman Tihić ispričao u nedavnom intervjuu Tanjugu zašto misli da je u Dobrovoljačkoj 1992. počinjen zločin:
Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu pokrenulo je u decembru 2008. godine istragu protiv Ganića zbog sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici.