(Ne)jednak status pasoša na Kosovu

Stefan i Nemanja su rođena braća. Žive u istoj kući i zajedno rade u kafiću u Gračanici. Jedan poseduje kosovski, a drugi pasoš Koordinacione uprave Republike Srbije. Umesto da ih još više spoji, vizna liberalizacija će, ako do nje dođe, samo da ih razdvoji. 

- Ja ću verovatno moći da putujem svuda po svetu, dok moj rođeni brat neće moći da ide sa mnom na odmor - kaže Stefan Milić.

Njegov brat Nemanja dodaje da će ostati kući, dok će brat moći da putuje.

Pasoši Koordinacione uprave u Beogradu su važeći, a poseduju ih jedino žitelji Kosova, ali su, u odnosu na građane iz ostatka Srbije, izuzeti iz režima vizne liberalizacije. Među Srbima na Kosovu ima onih koji do kosovskih pasoša ili neće ili ne mogu da dođu.

- Vlasnici pasoša Koordinacione uprave moći će da imaju samo taj pasoš koji već imaju i da nastave da apliciraju za vize i to će ih učiniti najizolovanijom mikro grupacijom na Balkanu - ističe Milica Andrić iz NVO "Link".

Andrićeva dodaje da je preporuka za Vladu Srbije da malo pojača diplomatske aktivnosti i da traži jednak status tih dokumenata.

- Mi smo državljani Srbije, bez obzira na to gde živimo - naglašava Andrićeva.

Kod ljudi sa kosovskim dokumentima vlada optimizam da će do kraja ove ili najkasnije početkom sledeće godine moći da putuju bez viza. Za upućene u ekonomske i političke tokove na Kosovu, vizna liberalizacija će biti omogućena postepeno.

- Mislim da je vizna liberalizacija, ukoliko se do nje dođe u ovom trenutku, dosta opasna za Kosovo, jer mislim da bi više od milion ljudi već napustilo Kosovo - ukazuje analitičar Nedžmedin Spahiu.

U talasu ilegalne migracije Kosovo je napustilo oko 70.000 ljudi, uglavnom Albanaca. Većina njih je u međuvremenu vraćena na Kosovo, ali čeka šansu i traži način da ga ponovo napusti.