Čaplinov štap je u Beogradu

- Ima tu svega od eksponata kao što je "carska panorama" do jednog od štapova Čarlija Čaplina. Ko nas je otkriveno i više filmova važnih za istoriju svetske kinematografije koji su se decenijama vodili kao nestali. A, za to smo saznali kada su nam se obratili Italijani, Francuzi, Mađari i zamolili da proverimo da se neki od njihovih filmova ne nalaze kod nas - otkriva Zelenović.

O kojim filmovima je reč?

- Pronašli smo šest "nestalih" mađarskih ostvarenja, kao i film sa Žanom Gabenom iz 1932. godine za koji su Francuzi mislili da mu se izgubio trag. I Rusi nam često traže da im pozajmimo njihove filmove, jer su naše kopije u boljem stanju. Postoje parametri na osnovu kojih se čuvaju filmovi.

Na sasvim drugačiji način se čuvaju kolor negativi ili crno - bele kopije. Možemo da se pohvalimo da imamo kompletnu kolekciju od 100.000 ostvarenja koji su pripadali jugoslovenskom filmu. Postoji mogućnost da se naprave nove kopije filma "Ljubav i moda", kao i neki od Soje Jovanović, što je po mom mišljenju veoma važno za srpsku kinematografiju.
 

Stranci u Beogradu Kako komentarišete to što sve više stranaca snima filmove u Beogradu u Srbiji? - Nekada je to bilo prirodno, jer je "Avala" film bio najbolji studio u Evropi. Krajnje je vreme da se neko seti da obnovi "Avala" film i napravi laboratoriju ako želimo da ponovo budemo filmski centar. Mi školujemo kadar, ali nemamo gde da ih uposlimo.   U Rumuniji je to fantastično organizovano, imate jeftinu radnu snagu što drastično utiče na pojeftinjenje film. Stranci donose novac i zapošljavaju ljude što treba imati na umu u ovim kriznim vremenima - smatra Zelenović.

Da li imate uvid u stanje filmskog tržišta u Evropi i koliko su srpski filmovi zaista traženi van granica naše zemlje?
- Srpski filmovi opstaju na međunarodnom tržištu zahvaljujući festivalima. Da nema ovakvih manifestacija mnoge kinematografije ne bi imale način da dođu do gledalaca. Festivali su mesta gde dolaze veliki producenti, distributeri, gde se kupuju filmovi.

Naša pozicija je dobra, jer tamo gde se pojavi Emir Kusturica vi niste autsajder, već neko od koga se zazire, od koga se mnogo očekuje. Srpska kinematografija ima svoje mesto u Evropi i svetu.

Postoji li šansa da i Beograd jednog dana ima festival kao što je Kanski ili Venecijanski?
- Ne, jer nije realno. Beograd ima FEST i "Sinemaniju" i to su naši krajnji dometi. Za tako veliki festival treba prostor. Uostalom kako da organizujemo festival kada je u Beogradu zatvoreno 17 bioskopa.

Osim toga treba dovesti velike zvede, a to je teško i skupo. Kan, Berlin i Venecija imaju velike festivale, jer imaju mogućnosti za to. I Moskva ima sličnu manifestaciju, ali niko ne zna za nju. Zato smatram da treba da se fokusiramo na festivale koje imamo, treba ih poboljšati i ulagati više novca u njih.