"Albanci žive u iluziji, svet nije isti kao 1999. godine"

U intervjuu za "Večernje novosti", Đurić kaže i da u Vašingtonu sada imaju malo više sluha za ideju kompromisa Beograda i Prištine.

- Srpska diplomatija, i kroz posete kakav je bila premijerke Brnabić i ministra Dačića prošle nedelje, ulaže veliki trud da veliki brod američke spoljne politike malo pomeri u za nas pozitivnijem pravcu, kao i u pokušaje da naše interese učinimo komplementarnijim - navodi Đurić, uz napomenu da "tu nema rezultata preko noći". 

Kaže i da se trenutno Srbiji ne nudi ništa na Kosovu i Metohiji, "jer je za najveće zapadne zemlje, koje de fakto kontrolišu svih kosmetskih 10.908 kvadratnih kilometara, to država nezavisna od Srbije, i da bi dokazali da je to tako, šalju patrole svojih vojnika sve do 200 metara od Pančićevog vrha".

Na pitanje da li podela Kosova, kada bi bila obostrano prihvaćena, dovela do lančane reakcije u regionu, Đurić odgovara da su oni koji su 2008. podržavali nezavisnost Kosova uvek tvrdili da je to sui generis, odnosno jedinstven slučaj, te da ga zato malo čudi kada sada potežu argument da bi novo sui generis rešenje moglo da se prenese na druge delove Balkanskog poluostrva.

Ističe da predsednik Aleksandar Vučić i Vlada na svim meridijanima ukazuju da ni 1999. ni 2008. na Kosovu i Metohiji ništa nije rešeno, da su problemi nagomilani, da ono što je 2013. i 2015. dogovarano nije zaživelo zbog odsustva volje Albanaca i da, ako želimo da stvaramo bolju budućniost i za Srbe i za Albance, moramo da tražimo trajnije rešenje.

- U tome smo imali izvesni uspeh, što je dovelo do rastuće nervoze u rukovodstvu Albanaca jer oni ne kriju da se protive kompromisu", ukazuje Đurić.

Kaže i da bi Priština najviše volela da nam kao konačno rešenje "proda" osnivanje ZSO, što smo, podseća, već dobili Briselskim sporazumom 2013. godine.

- Ali, to neće tako funkcionisati. Valjda su se 2013. šalili, a sada, kao, ne bi. Na dogovor o formiranju ZSO potpise su stavile prvo gospođa Ešton 2013, a onda i gospođa Mogerini 2015. i od tada su ti sporazumi postali deo zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije. Stoga je njihovo neispunjavanje - kršenje spoljne i bezbednosne politike EU - zaključuje direktor Kancelarije za KiM.

Upitan pod kojim uslovima zvaničnici iz Prištine mogu da posete centralnu Srbiju, Đurić kaže da svi zvaničnici koji postoje po međunarodnim propisima mogu slobodno da se pozovu na sporazum o posetama i da se kreću na teritoriji svoje zemlje.

- Ali to nisu tzv. ministar spoljnih poslova ili tzv. ministar Kosovskih snaga bezbednosti jer južna pokrajina nema te vrste funcija. Ostali neće imati nikakvih problema - rekao je on.