Matica je grešna prema rasejanju

A. Čukić

Ivan Kostić, bivši predsednik odbora za dijasporu skupštine Srbije

O koaliciji sa Draganom Đilasom, odnosno ulazak u Savez za Srbiju, Kostić kaže da je jedini cilj Dveri je da se zaustavi predaja Kosova i Metohije, koja, kako ističe, može da zaustavi samo ujedinjena opozicija. On podvlači da Dveri neće menjati politički program, niti odustati od svojih političkih ciljeva.

Sa mesta predsednika Odbora smenjeni ste polovinom maja. Kako ocenjujete rad Odbora od tada?
- Drago mi je da sam tokom svog mandata uspeo da stvorim zdravu i normalnu atmosferu u odboru, da su zaživeli veliki projekte koji su vratili poverenje dijaspore u institucije Srbije. Naročito mi je drago što smo uključili mlade koji žive van Srbije, a videli su da u ovom Odboru imaju partnera. Ruke su mi bile vezane, jer sam opozicioni poslanik, ali sadašnji predsednik odbora može neometano da sarađuje sa institucijama u kojima su njegovi partijski prijatelji, da brže rešava stvari u okviru Skupštine, i ako postoji dobra volja, može nešto da uradi. Ali, pokazalo se, da Vlada Srbije i u ovom, i u prošlom mandatu kada je premijer bio Aleksandar Vučić, ne želi da dijasporu uključi u političke procese u Srbiji. Zapravo, Srbi iz dijaspore im samo služe za politički marketing. U vreme predsedničke kampanje videli kako predstavnike rasejanja prima predsednik Vučić. Tada i više nikada. To je najveća boljka cele priče - ne postoji politička volja da se ti kvalitetni ljudi uključe u politička dešavanja ovde.

Zašto?
- Ne znam da li je to kompleks srpskih funkcionera da sarađuju sa ljudima koji ne zavise ni od koga i mogu slobodno da odlučuju. Vidite da su danas na raznim funkcijama ucenjeni ljudi koji ne mogu samostalno da odlučuju i zavise od predsednika svojih partija. Tako je u BIA, tako je u Skupštini Srbije, tako je u Fudbalskom savezu Srbije.

Smatrate li da je ijedan problem dijaspore rešen?
- Ne. Konkretni strateški problemi nisu rešeni: problem glasanja, državljanstva... U Skupštini nisu hteli ni da razgovaraju o poreskim olakšicama za ulaganje naših iz dijaspore. Ministarstva kulture i prosvete pokazali su razumevanje za druge probleme. Ministarstvo kulture je najavilo otvaranje kulturnih centara u većim gradovima gde žive Srbi: Trstu, Beču, Zagrebu... Ministarstvo prosvete se zainteresovalo za drugi problem na koji smo ukazivali: otvaranje dopunskih škola u Nemačkoj i Austriji. Ipak, strateške stvari za koje je potrebna odluka izvršne vlasti, na čelu sa premijerkom i predsednikom, nisu se pomerile sa mrtve tačke. O Savetu za dijasporu i Savetu za Srbe u regionu se ni ne govori i to je velika greška.

A kada je reč o Srbima u regionu?
- Isto. Data je pomoć za Srpsku kuću u Crnoj Gori, a ona ne radi, nije rešeno obrazovanje za Srbe u Makedoniji, problem državljanstva Srba u Rumuniji, problem statusa nacionalne manjine Srba u Sloveniji. Naša vlast ne insistira na tim temama kada se sastaje sa predsednicima i premijerima tih država. Da ne govorim tek o položaju Srba u Albaniji.

Obično se kaže da nema novca za projekte?
- Iz budžetske rezerve je dat novac za projekat Srpske kuće u Crnoj Gori. Kuća je kupljena, ali ne radi. Predsednik Vučić za šest godina svojih mandata nijednom nije bio u Crnoj Gori. Tvrdi da su odnosi sa crnogorskom vlašću nikada bolji, da su veliki prijatelji, a ne rešava se ni problem Srpske pravoslavne crkve u CG, ni srpskih udžbenika u osnovnim školama. U BiH su data sredstva za crkvu u Mostaru, za opštinu Srebrenica, za Trebinje, ali opet se nije popravio status Srba. Dakle, ova vlast daje novac svojim političkim partnerima koji će sutra ćutati kada se napravi ozbiljan problem srpskom korpusu u regionu. Tako su uspeli da začepe usta ljudima koji vode Republiku Srpsku, srpske institucije u Crnoj Gori, koji su primorani da ćute zato što su dobili novac. U to sam se uverio i to je dokaz da nema želje da se stvari sistemski menjaju.