"Srpski dan" i zastava u SAD pre tačno 100 godina

Visoki americki zvaničnici, na čelu sa predsednikom Vudroom Vilsonom i državnim sekretarom Robertom Lensingom, izrazili su tada postovanje prema borbi srpskog naroda, a srpska trobojka je podignuta iznad Bele kuće kao i na svim zgradama javnih institucija u Vašingtonu u čast posvećenosti srpskog naroda vrednostima koje dve zemlje cene. 

Predsednik Vilson je, 28. jula 1918, na četvrtu godišnjicu objave rata Austrougarske Srbiji, izdao saopštenje o tome američkom narodu koje je pročitano u crkvama širom zemlje i objavljeno u skoro svim uticajnim dnevnim novinama. 

Lensing je tada rekao da je hrabri srpski narod "žrtvovao sve za slobodu i nezavisnost". 

Ideja za obeležavanje "Srpskog dana" potekla je od tadašnjeg srpskog poslanika u SAD Ljubomira Mihailovića, o čemu svedoci njegova prepiska sa drugim pomoćnikom državnog sekretara Vilijamom Filipsom. 

Mihailović je, naime, 1. juna 1918. godine uputio taj predlog u pismu Filipsu u kojem je objasnio da je "28. jul datum kada su Centralne sile proglasile rat civilizovanom svetu", a Filips mu je odgovorio već posle pet dana rekavši da je predsednik impresioniran predlogom vezanim za 28. jul. 

Mihailović je potom o svojoj inicijativi obavestio srpsku vladu na Krfu. 

Veruje se da je na pozitivan stav americkog predsednika prema Srbima uticalo i poznanstvo sa velikim naučnikom Mihajlom Pupinom koji mu je bio lični prijatelj, a u to vreme je bio naučnik svetskog glasa koji je živeo i radio u SAD. Od samog početka rata, veliki deo građana SAD je pokazivao simpatije i podršku prema srpskom narodu, a tokom prve tri godine najvećeg vojnog sukoba u svetu do tada, velike količine novca i hiljade tona humanitarne pomoći stizale su iz SAD srpskim građanima. 

Na to podseća i ambasador SAD u Beogradu Kajl Skat, koji u autorskom tekstu za današnju "Politiku" navodi da su tokom 1914-1916. godine, SAD obezbedile ogromnu finansijsku pomoć i hiljade tona humanitarne pomoći srpskom narodu. 

"Obezbedili su novac za hranu, seme za setvu, poljoprivredno oruđe, lek protiv tifusa, kao i pomoć u transportu i hrani za izbeglice. Amerikanci srpskog porekla takođe su se borili zajedno sa Srbijom, a američki lekari i medicinske sestre dolazili su da leče bolesne i ranjene", podsetio je ambasador. 

Pupin i Tesla, naglasio je Skat, nisu samo izuzetno doprineli Srbiji i Americi, već i čitavom čovečanstvu. 

"I u tome nisu sami. Srbi su obogatili američku i druge kulture u praktično svim oblastima. Naučnici, istraživači, inženjeri, akademici, razni umetnici, sportisti - spisak poznatih Srba u američkoj i svetskoj istoriji dugačak je i impresivan", zaključio je američki ambasador. 

Američka ambasada je u "Politici", povodom 100 godina od podizanja zastave Srbije iznad Bele kuće, takođe objavila oglas, s porukom: "Dva naroda. Dve zastave. Jedan datum".

"Mihajlo Pupin je bio počasni konzul Srbije u Americi i prijatelj predsednika Sjedinjenih Država Vudroa Vilsona. Zahvaljujući njemu, 28. jula 1918. prvi put u istoriji iznad Bele kuće je podignuta zastava Srbije u slavu herojstva njenog naroda. Vi ste zemlja koja je svetu dala Mihajla Pupina. Vi ste zemlja velilkih ljudi i njihovih dela", navodi se u oglasu. 

Oglas krase slike Vilsona i Pupina, dok se u pozadini vide zastave SAD i Srbije kako se vijore nad Belom kućom. 

Inače, čast da se neka neamerička zastava nađe na Beloj kući pripala je još samo Francuskoj, 1920. godine.