Flašica vode spasla mi život

Tek kada se vratila u stan, Maja, koja je u nedelju 22. jula uveče šetala Danfortom u trenutku kada je Fejsal Husein započeo krvavi pir, doživela je šok.

- Tada sam, zapravo, shvatila da sam i ja mogla da se nađem u epicentru i da nastradam! Ali, eto, nije mi bilo vreme da odem. Sveštenik mi je rekao da upalim sveću i da slavim taj dan - priča za "Vesti" Maja kojoj je pucnjava u grčkom delu grada, gde inače živi, vratila teška i bolna sećanja na ratno Sarajevo.

Ona je prethodno prvo izašla u kratku kupovinu i potom odlučila da krene u šetnju. Ostavila je stvari koje je kupila i izašla na ulicu, ali se setila da nije ponela flašu s vodom. I, iako se baš nikada ne vraća po ono što je zaboravila, jer to je neka vrsta njenog sujeverja, ovaj put se vratila.

- Opet ponavljam, nije bilo moje vreme da odem - ističe Maja, a traumu koju je preživela shvata kao još jednu životnu lekciju.

Ona kaže da je bila stotinak metara iza ubice, potpuno u svom svetu, odsutna.

- Ponavljala sam molitvu "Gospode Bože, Hriste naš, pomiluj me grešnu", jer sam u subotu prisustvovala divnom predavanju iz religije na kojoj je predavač govorio i o pravoslavlju. I tako, u svojim mislima i skoro neosetljiva na spoljašnost, hodala sam sporo. Iznenada sam začula pucnjavu. Iako mediji ovde kažu da je ispaljeno dvadesetak metaka, meni je u glavi ostalo da su to bile salve pucnjeva. Prvo sam pomislila: "Ma, to se ulične bande obračunavaju" jer, nažalost, u Torontu to više nije retka pojava. Istovremeno sam znala da to što se čulo nije zvuk petardi, kao što su izjavili mnogi svedoci koji su čuli pucnjavu. Dakle, s tom mišlju da se bande razračunavaju išla sam dalje i tek kada sam čula sirene Hitne pomoći pomislila sam da je možda izveden neki teroristički napad - opisuje Maja za "Vesti" šta se sve događalo.

Ona navodi da se nije osećala neposredno ugroženom.

- Stigla je i policija, baš ih je bilo puno, ali ne tako brzo. Zapravo, meni se učinilo da je prošlo dosta vremena dok nisu došli. Tada nisam osećala da sam u neposrednoj opasnosti, mada je ubica, najverovatnije i prošao pored mene, da bi stigao do tačke gde je počeo da puca. U svemu tome sam u glavi u jednom momentu začula glas svoga oca koji mi je čvrsto i jasno rekao: "Odmah kući!". Tako sam i otišla kući i tek onda shvatila u potpunosti šta se desilo i šta je moglo da bude - priča potresena Maja Muratović.