Kome ide naša pomoć?
Naime, Stanojević upozorava da je potpuno netransparentan način na koji se troši novac koji su Srbi iz rasejanja davali nakon NATO agresije na SRJ 1999. godine, iako ta sredstva sačinjavaju okosnicu Fonda dijaspore za maticu.
Da podsetimo, Fond je osnovan neposredno po završetku agresije kako bi se dijaspora uključila u obnovu zemlje. Tada je pojedinačnim prilozima prikupljeno oko 3,2 miliona evra. Međutim, posle stečaja Beogradske banke 2002. godine, ta sredstva su zarobljena, a Fond je mimo sudske odluke izbrisan iz registra udruženja.
Posle šest godina sudskog spora, nepravda je ispravljena i oni su ponovo registrovani, a najveći deo tog novca je vraćen. Reč je o oko tri miliona evra.
Potreban ozbiljan sistem
Stanojević kaže da je u Fondu novac koji je i on donirao, što znaju ne samo sadašnji, već i neki bivši članovi Upravnog odbora.
- Nije suština u pojedinim kadrovskim rešenjima u Fondu, već u sistemskom problemu što dijaspora koja je davala novac nema nikakvu mogućnost da na bilo koji način utiče na kontrolu i trošenje. Prepušteni smo isključivo informacijama grupe ljudi koja je sama sebe izabrala. Neka je sve najpoštenije i najtransparentnije, mora postojati ozbiljan sistem po kome će se jasno znati na koji način će biti birani članovi Upravnog ili Nadzornog odbora za trošenje novca koji pripada dijaspori - zaključuje Stanojević.
Od tada se, sporadično, u delu srpske dijaspore čuju i pitanja na koji način se taj novac troši. Stanojević ukazuje da je reč o milionima evra koji nisu privatna svojina grupe ljudi okupljene u Fondu, već svih koji su tada odlučili da pomognu.
- Ovo pitanje je prvi na Skupštini dijaspore 2010. godine pokrenuo delegat iz Minhena Miodrag Kreculj. Mi smo i kasnije pokušali da predočimo predstavnicima Fonda da je logično da Skupština dijaspore ima svog člana u Upravnom odboru, ali nismo naišli na razumevanje. Dok sam bio predsednik Skupštine obratilo mi se na desetine ljudi kojima je trebala pomoć i svakoga sam uputio na adresu Fonda. Međutim, kasnije su me obavestili da nikada nisu dobili čak ni odgovor. Ne sumnjam da Fond pomaže naše ljude u Srbiji, to sigurno čini, ali je sporno što su nepoznati kriterijumi kome će pomoći, a kome ne. Takva odluka ne može da zavisi isključivo od volje samo nekoliko ljudi - kaže za "Vesti" Dragan Stanojević i dodaje da je još pre osam godina ukazivano na nejasan način izbora članova izvršnog i nadzornog odbora Fonda.
Jedan od osnivača, zamenik predsednika Upravnog odbora Fonda i direktor, bivši šef diplomatije SRJ Živadin Jovanović, kaže da je rad krajnje transparentan, te da će svi detalji aktivnosti naći i na redovnoj Skupštini koja je zakazana za 8. septembar u Domu vojske u Beogradu.
- U praktičnom smislu je nemoguće lično obavestiti svakog od donatora kako se novac troši. Ali, zato oni to mogu da saznaju preko našeg sajta (njnjnj.fonddijaspore.com) , gde su objavljene sve aktivnosti Fonda - ističe Jovanović i dodaje da je osnovni problem što bi mnogi upravljali Fondom ili delili taj novac, a da bi čak bili među donatorima. Jovanović kaže da je dijaspora i te kako uključena u kontrolu trošenja sredstava. - Od devet članova Upravnog odbora Fonda (sastav utvrđen na 18. Skupštini 6. avgusta 2016. u Beogradu), šestorica su iz dijaspore (Nemačke, Kanade, Švedske, Švajcarske, Australije i Francuske). Među njima je i Miloje Milićević iz Berlina, kao jedan od većih donatora. Pritom, Stanojević u ovaj Fond nije dao ni dinara. Ako jeste, gde mu je potvrda koju je dobijao svako ko je uložio svoj novac - kaže Jovanović.Povodom svih nejasnoća koje se javljaju i posle skoro dve decenije "Vesti" će nastojati da narednim brojevima saznaju više.
Milion evra za poplavljene
Stanojević kaže da je dobio izveštaj za 2016. godinu u kome se navodi da je na raspolaganju Fonda u nekoliko srpskih banaka oko 2,4 miliona evra.
- Takođe, navedeno je da je Fond samo te godine na ime kamata zaradio 56.680 evra. Istovremeno, na ime humanitarne aktivnosti i donacije te godine je potrošeno oko 22.000 evra, plaćeno 11.500 evra poreza na dodatu vrednost i još oko 11.000 evra na ime materijalnih troškova. Ne vidim šta je sporno da dijaspora koja je taj novac obezbedila zna gde je i kako i utrošen - ističe Stanojević.
Poslednjih nekoliko godina, kaže Živadin Jovanović, Fond je učestvovao u brojnim humanitarnim aktivnostima.
- Dato je milion evra za poplavljena područja. U Obrenovcu smo obnovili 22 kuće stradale u poplavama, a 275.000 evra smo namenili na ime pomoći Republici Srpskoj. Svaki projekat je prethodno odobrio Upravni odbor - nabraja Jovanović neke aktivnosti Fonda.