Srbina greškom proglasili retardiranim
Zbog toga je Nenad punih 11 godina morao da pohađa specijalne škole.
O visini odštete koja će ovom mladiću iz Kelna zbog umanjenih šansi za dalje školovanje, a time i bolje snalaženje na tržištu rada biti isplaćena sud još nije doneo konačnu odluku, a prema zahtevu njegovih advokata "u igri" je suma od oko 52.000 evra!
Spreman za dodatno školovanje
Dok mnogi njegovi vršnjaci već uveliko rade imaju dobra i perspektivna zaposlenja, Nenad Mihailović sada radi kao pomoćni radnik u jednom supermarketu i nada se da će posle presude i dodatnog školovanja za koje je spreman, pronaći svoje "mesto mesto pod suncem" na bogatom nemačkom tržištu rada.
Nemački mediji koji su se ovih dana raspisali o ovom slučaju ističu "da nije usamljen" i pišu da je "klica ogromne nepravde koja je učinjena ovom mladiću poreklom iz Srbije, zametnuta još u pokrajini Bavarska".
Nenad je sa roditeljima živeo u Minhenu, gde su kao izbeglice iz Srbije prijavili boravište u Nemačkoj.
On je u to vreme, prirodno, jedva natucao nemački pa nije nikakvo čudo da je test za prijem u školu uradio veoma loše, a pomoć prevodioca, kako je naglasila njegova advokatica Anelize Gakanje - mu nije bila ponuđena!
- Moj klijent je zbog takve greške i propusta upućen u specijalnu školu za mentalno retardirane našavši se u okruženju kojem nikako nije pripadao.
Tek godinama kasnije, dodatnim testiranjima utvrđeno je da Nenad ima sasvim prosečan koeficijent inteligencije koji iznosi 94 i da za pohađanje takvih obrazovnih ustanova nije bilo realnog osnova - naglasila je ona posle izricanja prvostepene presude.
Tokom suđenja pred Državnim sudom u Kelnu kao sudski veštak u ovom procesu pojavila se Irmtraud Šnel (79) nekadašnja učiteljica specijalne škole i univerzitetski profesor koja je u svom iskazu naglasila da je "nečuveno da školske vlasti Severne Rajne Vestfalije 2008. godine, kada se Nenad Mihailović sa porodicom iz Minhena preselio u Keln, nisu u ovom slučaju proverile rezultate testiranja svojih kolega iz Bavarske.
- On je tako i ovde, povodeći se olako uspostavljenom dijagnozom koje su donele kolege u Bavarskoj, tretiran kao "blago retardiran" i ponovo upućen u specijalnu školu a da ta, ispostaviće se potpuno pogrešna dijagnoza, ni na koji način nije stavljena pod lupu struke.
Nije bilo nikakvih razloga da Nenad Mihailović ne pohađa redovnu srednju školu kao i većina njegovih vršnjaka u ovoj pokrajini - izjavila je Irmtraud Šnel u svojstvu sudskog veštaka u ovom predmetu.
Uništeno detinjstvo
Grešku je u ovom slučaju još pre početka sudskog procesa priznalo i Ministarstvo za obrazovanje pokrajine Severna Rajna Vesfalija i u saopštenju tim povodom naglasilo da Nenadu Mihailoviću "u daljem životu, školovanju i radu žele puno sreće".
- Mom klijentu su zbog ove neverovatne greške doslovno uništeni detinjstvo i mladost i niko mu za to do danas nije ponudio barem izvinjenje - naglasila je na kraju advokatica Nenada Mihailovića.
Strano ime - lošije ocene
U školama u Nemačkoj ime đaka ima veze i sa ocenama, pokazuje istraživanje koje je sprovela naučna ustanova iz Manhajma. Đaci turskog porekla se na testovima diskriminišu, rezultat je te studije.
Maks i Murat, dva đaka osnovne škole, od osam godina, napisali su istovetni test iz diktata i sa istim brojem grešaka. Međutim, Maks je dobio bolju ocenu od Murata.
To, kako tvrde autori studije, nije jedinstven slučaj. Autori studije dali su nastavnicima isti diktat sa istim brojem grešaka na ocenjivanje, a oni su u svim slučajevima pronašli sve greške. Međutim kada se na diktatu nalazilo tursko ime, đak je dobijao lošiju ocenu od deteta sa nemačkim imenom, koje je napravilo isti broj grešaka.
Na osnovu ovih podataka autori studije došli su do zaključka da deca stranog porekla, posebno turskog, dobijaju lošije ocene.
"Nas je to iznenadilo. Očigledno problem nije u pronalaženju grešaka, već u ocenjivanju", kazala je Majke Bonefeld, autorka studije.
Rezultati studije, kako je najavljeno, biće uzeti u obzir u obrazovanju nastavnika, kako bi se subjektivno ocenjivanje što više umanjilo.