Dobrima i nebo pomaže
Čovečanstvo je oduvek uživalo u legendama. Pojedine izmišljene priče su postale toliko popularne da su otelotvorene na filmskom platnu. Pisac Džoana Rouling važi za damu sa najbujnijom maštom na svetu, a njene knjige o čarobnjaku Hariju Poteru prodate su u milionskim primercima širom planete.
Poruke iz Biblije
Osim mitologije, Džoana Rouling dotakla se u delima i religije. Poznavaoci hrišćanstva uvideli su da u jednom trenutku na nadgrobnom spomeniku Harijevih roditelja ispisana je poruka koja gasi: Kao poslednji neprijatelj biće uništena smrt. Ova rečenica može da se pročita u Bibliji (1. Kor. 15:26).
Priča ispričana u nekoliko nastavaka dobila je i filmsko ruho. Očarala je publiku toliko da su ljubitelji misitike odlučili da dobro pogledaju u skrivene poruke koje je Džoana prenela svetu. Sve priču u sebi imaju pouku, utkane deliće istorije, narodne basne i mitologiju.
Najpoznatija legenda govori o relikvijama smrti. Priča kaže da su jednog dana tri brata koračajući u suton odlučila da pređu nabujalu reku. Pošto su imali moći, zajedničkim snagama su napravili most. Samo što su zakoračili na njega, pojavila se smrt. Ljuta što su je prevarili i što nije uzela žrtve kao mnogo puta do tada, odlučila je da se poigra sa braćom.
Čestitala im je na mudrosti i obećala poklone. Najstariji je zatražio magični štapić najmoćniji na svetu, srednji brat je, rugajući se, poželeo moć da uzdiže mrtve. Najmlađi je skromno izjavio da bi voleo da dobije nešto što će ga sakriti tako da ga ni smrt neće pronaći. Na poklon je dobio plašt koji ga je učinio nevidljivim. Najstariji brat je, pokazujući novostečenu moć, čim je došao u grad ubio dugogodišnjeg neprijatelja, a pošto su ljudi po prirodi zavidni i željni moći, sačekali su da zaspi, oteli su mu štapić i ubili ga. Smrt je dobila svoju nagradu. Za to vreme srednji brat je vratio u svet živih svoju najveću ljubav, devojku koja je preminula.
Nakon nekog vremena shvatio je da je njegova voljena hladna i nesrećna, pa je izvršio samoubistvo. Smrt je opet radosna dočekala svoju nagradu. Treći brat je nestao. Smrt ga je tražila i tražila, ali nigde nije mogla da ga pronađe. Mnogo godina je prošlo i jednog dana najmlađi brat je u starosti skinuo neviđivi plašt i u miru pošao ka smrti. Psiholozi tvrde da je spisateljica ovom pričom želela da pokaže da niko ne može da prevari sudnji dan, ali i da je skromnost vrlina koja može da donese samo dobro u životu.
Priča o Kamenu mudrosti koji je u borbi protiv pomogao Hariju Poteru, koji nije želeo da koristi njegove moći, bila je inspirisana stvarnim alhemičarskim učenjem. Glavni cilj drevnih alhemičara, koji su postojali u Mesopotamiji, starom Rimu, Egiptu, Persiji, Kini, bio je da otkriju tajnu pronalaska Kamena mudrosti.
Verovalo se da on ima moć da sve što dotakne pretvori u čisto zlato, leči od bolesti i onome ko ga poseduje daruje večan život jer vlasnik prestaje da stari. Njegov tvorac je kao i u filmu Nikolas Flamel. Legende kažu da je Flamel tvrdio da je nabavio misterioznu knjigu koja mu je pomogla da otključa tajne alhemije i da stvori magični kamen.
Ovaj takozvani peti element nastao je od prvobitne materije svemira. A držati ga na dlanu je kao da držite istoriju Zemlje i moć Univerzuma. Druga verovanja govore da onaj ko ga poseduje može da komunicira s mističnim silama i sazna budućnost.
Stručnjaci tvrde da je Džoana ovom pričom želela da pokaže da je iskonska želja čoveka da bude besmrtan i da bude bezobzirno bogat. Jedna od suštinskih lekcija jeste da samo oni koji ne žele moć za sebe, već teže da pomognu drugima, imaju pravo da budu nagrađeni.
Nevidljivi krilati konji
Džoana Rouling je maštovito opisala svako biće i predmet u svom delu. Ipak, čitaoce je najviše zanimalo kako se dosetila da tek nakon nekoliko nastavaka pokaže ko vuče takozvane nevidljive kočije bez vozača, koje voze mlade čarobnjake u prvim delovima knjiga. U pitanju su testrali, rasa izmišljenih krilatih konja sa skeletnim telom, i licem koje podseća na zmaja.
Njih mogu da vide samo oni koji su svojim očima videli smrt, pa samo nekolicina deca vidi. Pojedinci smatraju da ih je napravila nevidljivim da ne bi plašili mlade čarobnjake i veštice. Ipak, većina misli da je spisateljica na ovaj način želela da pokaže da ljudi su koji su se suočili sa smrću bižnjih promenjeni u dubini duše i da su izgubili delić bezbrižnosti.