Zahvalnost do neba

Ne prođe ni mesec dana, a ovoj usamljenoj starici stigne po neka nova donacija. Poslednju, u vrednosti 500 evra, poslao joj je, nakon što je o njenim nevoljama čitao u "Vestima", Ismet Turković, nekadašnji komšija iz Krnje Jele, koji godinama živi Nemačkoj.

Dočekala nas je baka Hamida vesela i sa već pripremljenom kafom i sokom.

- Izgleda da su dobri ljudi rešili da me potpuno usreće i nadoknade mi sve što godinama nisam imala i za čime sam čeznula. Sada imam lepo uređen i utopljen krov nad glavom (urađeni su dobra izolacija i fasada), sve aparate za domaćinstvo (veš-mašina omiljen) i kupatilo o kome sam maštala celog života.

Osim toga, dobijam i povremene manje i veće donacije koje mi omogućavaju da nabavim najneophodnije namirnice, da kupim lekove i obezbedim se za zimu - priča baka Hamida i dodaje:

- Ovih 500 evra koje mi je poslao Ismet Turković potrošiću, najvećim delom, za ogrev. Zime su na Pešteru užasno hladne i duge.

Do sada sam uvek kupovala po dva-tri metra drva, pa štedela tokom najhladnijih dana, ali ovaj put ću da kupim osam metara i dobro ću da ložim. Hoću da ovo malo života što mi je ostalo provedem kao čovek.

Starica Hamida, takođe, nas je zamolila da prenesemo zahvalnost do neba Ismetu Turkoviću, ali i svima koji su joj ranije pomagali, kao i "Vestima" koje su je "otkrile" i prve pisale o njenom preteškom životu.

- Neka ih sve Bog nagradi, neka im podari zdravlje i svaku sreću u životu.

Da nije bilo tih dobrotvora, tih mojih heroja, ja bih još živela u brvnari oblepljenoj najlonom i kartonom kroz koju duva sa svih strana.

Verovatno bih umrla, a da se nikada ne okupam u svom kupatilu. Život su mi promenili i učinili ga lepim i ja još ne verujem da je sve ovo moje.

Sednem na kauč, uključim televizor, uživam i pitam se "Bože, Hamida, da li ti to sanjaš?".

Srećom ne sanjam, sve je ovo do pre pola godine bio zaista san, a sada je moja stvarnost - ističe ova dobroćudna starica sa surovog Peštera.