Kao da je bilo juče: Granice su tamo gde je narod

"Ja sam duboko zažalio što smo se na silu Boga obmanjivali nekakvom idejom bratstva i zajednice. Svi oni jedno misle, to je svet za sebe, ma sa kakvim predlogom da se pojaviš, stvar je propala. To nisu ljudi na čiju se reč može osloniti. Ja sam s tim načisto.

Dvoje nam kao neminovno predstoji: potpuno se otcepiti od njih, dati im državu, nezavisnu samoupravnu, pa neka lome glavu kako znaju, a drugo je, upravo prvo, da u zemlji zavedemo vojnu upravu za dvadeset godina i da se zemlja sva baci na privredno ekonomsko podizanje, daleko od svih političkih uticaja.

Ako to ne može, onda se otcepiti: dati im njihovu državu... Granice će tamo biti gde ih mi povučemo, a mi ćemo ih povući ne onde gde naše ambicije izbijaju na površinu, nego onde gde istorija i etnografija kažu: gde nam jezik i običaji, tradicije, i najzad, gde se sam narod po slobodnoj volji opredeli, pa će to biti i pravo i Bogu drago."

(Vojvoda Živojin Mišić kralju Aleksandru o ujedinjenju sa Hrvatima 1919)