Đoković je deseti bio još samo krajem marta 2007.

Kao 21. na listi Đoković je najlošije plasirani vimbldonski pobednik posle Gorana Ivaniševića 2001. Hrvatski teniser, nekadašnji jugoslovenski reprezentativac, bio je 125. kada je u finalu savladao Australijanca Patrika Raftera (9:7 u petom setu) pa je u istoriju najčuvenijeg turnira belog sporta upisan kao najslabije rangirani osvajač ikada i jedini koji je to učinio s takozvanom posebnom pozivnicom.

Naš as je bio i najslabije plasirani finalista posle Australijanca Marka Filipusisa koji je 2003. igrao kao 47. na listi. Bilo je to finale u kojem je Švajcarac Rodžer Federer uzeo prvu od pet titula uzastopce (ukupno osam).

Upravo je Filipusis (41) ugradio deo svog dragocenog iskustva u Đokovićev 13. grend slem trofej. Trener našeg najboljeg tenisera Marijan Vajda ga je zamolio, a ovaj je s velikim zadovoljstvom prihvatio, da na treningu nekoliko časova uoči odsudne bitke pomogne oponašajući servis visokog Južnoafrikanca Kevina Andersona (203 cm), protivnika u finalu, kome je to najjače oružje. Iako je australijski teniser sedam centimetara niži od njega, ulogu je obavio za svaku pohvalu.

Đoković je još samo jednom bio na desetom mestu - od 19. marta do 2. aprila 2007. Tada je prvi put i ušao u Top 10, pošto je na turniru iz masters serije u Indijan Velsu dogurao u finale (izgubio od Španca Rafaela Nadala). Među deset najboljih, zaposedavši i čelo, bio je neprekidno do 6. novembra prošle godine, kada je sa sedmog mesta pao na 12. Sada se vratio, s lepim izgledima da zauzme i mesto koje mu pripada. 

Kao deseti je učestvovao zatim na turniru iz masters serije u Majamiju. U finalu je, s nepunih 20 godina, savladao Argentinca Giljerma Kanjasa sa 6:3, 6:2, 6:4, a u četvrtfinalu je izbacio Nadala i u polufinalu Britanca Endija Mareja. Bio mu je to prvi od 30 masters trofeja (samo ih Nadal ima više - 32).