Šta Nemačka duguje NATO?

Kada se kabinet vlade Nemačke početkom godine povukao na zasedanje u dvorac Mezeberg, na njemu je bio i jedan važan gost: generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. On je na toj funkciji od 2014. godine i dobro je upoznat s nedostacima u Bundesveru.

Po završetku Hladnog rata, nemačka vojska je bila toliko oslabljena, da je i danas daleko od odgovorajuće opremljenosti. Odavno je poznato da Bundesveru naveliko nedostaje oprema za zadatke koje zahteva NATO.

Ipak, od Stoltenberga, koji je u junu ponovo posetio Berlin, pored opomena su mogle da se čuju i pohvale: Bundesver u Litvaniji predvodi multinacionalnu borbenu jedinicu za zaštitu istočnih NATO-zemalja i odlučno je uključen u misije u Avganistanu, na Kosovu i u Sredozemnom moru.

Uostalom, Nemačka nudi da se u Ulmu formira jednu od dve planirane, nove NATO komande, koje bi trebalo da omoguće brže razmeštanje vojnih snaga po Evropi. To su, prema Stoltenbergu, "izvanredni doprinosi".

Stoltenberg se osvrnuo na cilj koji su NATO-članice postavile na samitu u Velsu 2014. godine: do 2024. sve one bi trebalo da izdvajaju dva procenta bruto domaćeg proizvoda za odbranu. Postavljeni cilj bio je reakcija na rusku aneksiju Krima, protivnu međunarodnom pravu. NATO je doneo odluku da poveća svoje prisustvo na svom istočnom krilu i da osposobi snage koje su u stanju brzo da reaguju. A za to je potrebno više novca i više vojnika.

Otada se u Nemačkoj neprestano povećava vojni budžet. Prema navodima vlade, u periodu od 2013. do 2017. godine on se povećao za 17 odsto. Ove godine budžet iznosi oko 39 milijardi evra, dok bi naredne trebalo da bude veći za četiri milijarde - ukupno oko 43 milijarde evra. To je druga po veličini stavka u državnom budžetu Nemačke.

I pored uloženih napora, Nemačka je i dalje veoma daleko od cilja od dva procenta i trenutno izdvaja samo 1,24 odsto. Razlog za to je i veličina bruto domaćeg proizvoda koji je u snažnoj privredi poput nemačke visok i trenutno godišnje raste za oko dva procenta.

Ni drugim zemljama nije lako: cilj od dva procenta 2017. godine je, pored SAD, ostvarilo samo pet od 29 zemalja NATO: Francuska, Grčka, Estonija, Poljska i Rumunija. Daleko ispred svih su SAD, zemlja s najvećim izdacima za vojsku u svetu. Prošle godine SAD su izdvojile 610 milijardi dolara za odbranu i to je, prema podacima instutita SIPRI, 3,1 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Trampovi napadi na Nemačku

Kritiku da Nemačka duguje NATO "velike pare", Tramp je izneo odmah nakon što je izabran za predsednika. Uoči briselskog samita na adrese nekoliko saveznika uputio je oštro pismo, pa tako i Angeli Merkel. Nemačkoj vladi zamera da potkopava bezbednost NATO i da daje loš primer drugim zemljama-članicama. Tako snažna ekonomija poput nemačke, trebalo bi da izdvaja više novca za odbranu.

Nemačka to već radi, odgovara vlada u Berlinu: "Sve zemlje članice saveza, povećale su svoje vojne budžete, neke od njih znatno. I mi smo to učinili", objasnila je kancelarka u vladinom saopštenju uoči NATO-samita.

Deo opozicije oštro se protivi povećanju budžeta za odbranu, smatraju da je to "suluda namera" i preterano naoružavanje nemačke vojske. Zbog velikog testa u vezi s finansijama, samit u Briselu, za NATO će, po svemu sudeći, biti veliki test.