Agencije gutaju budžet
Ova brojna tela godišnje Srbiju koštaju više od 800 miliona evra, a obećanja onih koji vode državu, po dolasku na vlast 2012. da će krenuti u njihovu seču, ispostavila su se kao "ludom radovanje".
Posle šest godina se još ne zna njihov broj, šta tačno rade, koliko zaposlenih imaju, a ni visina njihovih primanja.
Unija poslodavaca Srbije je pre sedam godina najavila da će se protiv umnožavanja agencija boriti osnivanjem "agencije za borbu protiv agencija".
Od te ideje, prema rečima predsednika Unije poslodavaca Srbije Nebojše Atanackovića, nisu odustali. Na taj način će, kako kaže, Unija uticati na njihovo smanjenje, ali to treba da čine i mediji i društvo.
- Zalažemo za efikasnu državu koja nije skupa i može da pomogne privredi i građanima, a vidimo da je agencije poskupljuju, jer povećavaju izdatke građana - objašnjava Atanacković za "Vesti".
Skupi činovnici
Nebojša Atanacković kaže da se nicanje velikog broja agencija, opravdava pred građanima, potrebom na putu ka Evropskoj uniji.
- Zašto se po ekonomičnosti i efikasnosti, ne primičemo Briselu - pita Atanacković i ističe da jedna agencija državu košta zbog prostora u kojem zaposleni rade, tehničke i tehnološke opreme, plata zaposlenima i sve na teret poreskih obveznika.
Mnoge od agencija su, prema oceni predsednika Koalicije za nadzor javnih finansija Dragana Dobrašinovića, izvorište nepotizma i korupcije koji su već godinama vezivno tkivo svake vlasti.
- Uhlebljenje rođaka, prijatelja i kumova, zbrinjavanje nesposobnih partijskih kadrova glavni su razlog održavanja šume agencija i, rekao bih, jednog kontrolisanog haosa. Skupe su, većina i beskorisna, a o njihovom radu građani ništa ne znaju. Zapošljavanja u njima su preko veze, pa ih vlast zato ne broji javno, ali i ne gasi, niti se bavi time koliko koštaju - ocenio je Dobrašinović za "Vesti" dodajući da su agencije u neku ruku država u senci.
Ako se i zatvore, otvaraju se nove koje se bave istim poslom, a samo im je promenjen naziv.
Kada je ugašena Agencija za privatizaciju, Vlada je osnovala Agenciju za vođenje sporova u postupku privatizacije i da nastavi rad. Ta agencija je, kaže advokat Ivan Ninić, bespredmetna, jer postoji državno pravobranilaštvo i dokaz da Srbija ima majstore prodavanja magle i dupliranja troškova.
- Gašenje agencije ili pripajanje drugoj se pokazalo kao presipanje iz šupljeg u prazno, jer troškovi nisu smanjeni - pojašnjava Ninić.
Koliko je čitav sistem usložnjen i skup, potkrepljuje činjenicom da su od 2005. osnivane agencije, a dotadašnji pomoćni organi zavodi, sekretarijati, direkcije, nisu zatvoreni.
Kao primer dupliranja državnih tela o trošku građana, Ninić navodi Agenciju za zaštitu životne sredine i Zavod za zaštitu prirode.
Postoje kaže Ninić koji je i direktor Centra za vladavinu prava, i zavodi slične delatnosti Zavod za unapređenje obrazovanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Lažne uštede
- Mrežom agencija pod okriljem ministarstava se pravi disperzija njihovih troškova. Recimo, ministar može da pozajmljuje novac od agencija koje ga dobijaju delom iz budžeta, a delom iz svojih prihoda i da prikaže kako je u radu uštedeo. Takođe, u agencijama se za obračun plata ne koriste koeficijenti koji se primenjuju u organima državne uprave, već stimulativniji. Osnivanjem agencije se deo poslova se izmešta iz ministarstva, a pritom svaka agencija ima direktora, zamenike, pomoćnike, upravne odbore. Ako ministarstvo ima pet agencija, broj zaposlenih se množi sa pet - ukazuje Ivan Ninić na prekobrojnost administracije.