Zlatne ruke Homolja
- Ove godine nismo pozivali folklore iz dijaspore, jer smo znali unapred da vremenske prilike neće biti idealne, a uz to nedostaje nam i smeštajni kapacitet. Ali svakako planiramo da pozovemo i naša društva iz dijaspore - objasnio je Trifunović.
Na pitanje zašto se, kao neko ko je uspešan biznismen u Austriji i istaknuti predstavnik srpske zajednice u toj zemlji, toliko angažuje oko Žagubice, on je kazao da oseća obavezu prema matici i da je vezan za svoj rodni grad. On je organizovao i da KUD Homolje iz sela Suvi Do, proteklog vikenda, gostuje u "Šarenici" na RTS-u, gde je najavio sledeću veliku manifestaciju ovog kraja - Saksofonijadu, koja će se održati 18. jula.
- Savetovao bih zemljacima iz dijaspore, koji dolaze na odmor u domovinu, da obavezno posete i Žagubicu i okolinu. Imamo mnogo toga od homoljskih planina na kojima raste više od 80 lekovitih biljaka, do ogromnog gostoprimstva - rekao je on.
Trifunović kaže da je dolazak u Homolje zanimljiv i za decu iz dijaspore, jer tu mogu uživo da vide kravu ili tele i "shvate da mleko ne dolazi iz tetrapaka".
Kulturna baština
Na Saboru Vrela Homolja ove godine je nastupilo 30 kulturno-umetničkih društava iz Srbije, Rumunije, Bugarske i Republike Srpske. Svi oni su narodnom nošnjom i igrama na najbolji način promovisali kulturnu baštinu krajeva iz kojih su stigli u živopisno područje Srbije.
Vladan Lazić je istakao za "Vesti" da je manifestacija veoma značajna za ovaj kraj i da ima niz osobenosti koje potrebno negovati i čuvati:
- Sabor je jedinstvena turistička, privredna, sportska i gastronomska manifestacija, koja jednom rečju oslikava način života stanovništva Homolja. Prvog dana organizovali smo Deveti sajam meda i preduzetništva, izložbe slika i skulptura eminentnih imena domaćih i stranih umetnika, a u večernjim satima program "Srpski poj od iskona", u okviru koga su se predstavili vrsni interpretatori starih izvornih pesama. Drugi dan je bio ispunjen pesmom i igrom članova kulturno-umetničkih društava. Organizovali smo takmičenje u spravljanju tradicionalnih jela karakterističnih za područje opštine Žagubica, predstavili posetiocima ljude koji se i danas bave starim zanatima, ali smo mislili i na ljubitelje tradicionalnog pecanja pastrmke na samom izvoru reke Mlave, što je kao i obično predstavljalo pravu malu atrakciju.
Ovaj sabor predstavlja spoj tradicije i iskonskih vrednosti sačuvanih na prostorima Homolja do današnjih dana. Homoljski med je kao brend zaštićen Lisabonskom deklaracijom i postao je čuven u Evropi. Ove godine za posetioce iz svih krajeva EU i Skandinavije priređene su izložbe slika i postavke skulptura eminentih imena domaćih i stranih umetnika.
Evropa u malom
U Žagubicu su ove godine stigli učesnici i gosti iz Žagubici bratskih gradova: Pjotrkov Tribunalski u Poljskoj, Banje Herkulane iz susedne Rumunije i iz opštine Šamac, sa kojom je posle dugog niza godina ponovo uspostavljena saradnja. Bilo je to početkom juna kada su u prvoj poseti delegacije opštine iz Republike Srpske Žagubici trasirani putevi u duhu jačanja bratskih i partnerskih odnosa. Tada je bilo reči i o realizaciji konkretnih projekata kada je prekogranična saradnja u pitanju u smislu konkurisanja za fondove Evropske unije, što bi svakako ojačalo Žagubicu u privrednom smislu. Sve to upućuje na zaključak da manifestacija Vrela Homolja i celo područje tog dela Srbije ima prijatelje, saradnike i veoma ozbiljnu međunarodnu podršku.