Petak 06.07.2018.
01:00
I. Kozarski - Vesti

Nova flota potapa Kinu

EPA
 

BAE se u trci za dobijanje ovog posla nadmetao sa italijanskom kompanijom Finkantijeri i španskom Navantijom. Nove brodove, koji će biti promovisani kao klasa Hanter, gradiće australijska državna kompanija " ASC Shipbilding" u Adelejdu, a početak isporuka fregata sa savremenim vođenim raketama očekuje se krajem naredne decenije. 

Na moru 40 brodova

Australijska kraljevska flota osnovana je 1901. godine i od tada je izrasla u srazmerno snažnu silu s ukupno 40 plovila.
Podmornice 6
Fregate 10
Minolovci 6
Patrolni čamci 13
Desantni brodovi 3
Tankeri 2
Borbeni helikopteri 24
Transportni helikopteri 6
Trenažni helikopteri 3

Premijer Australije Malkolm Turnbul je izjavio da će ovaj program otvoriti 5.000 radnih mesta u zemlji i još 10.000 indirektnih kroz nacionalni lanac snabdevanja.

- Adelejd će biti centar vojnopomorske brodogradnje u Australiji i jedan od glavnih centara u svetu i u regionu - dodao je Turnbul.

Mačka u džaku

Nove fregate, uz dve klase Adelejd, zameniće osam starih klase ANZAK, iako ih je Australija 2011. godine kod iste britanske firme modernizovala za 650 miliona dolara.

Pri tom, pojedini stručni časopisi ocenjuju da Turbul kupuje mačku u džaku, pošto su Britanci fregate Tipa 26 naručili za svoju mornaricu, ali do sada nije primljena u operativnu upotrebu nijedna. London je tek 2016. godine naručio prve agregate za njih.

Da je Australija rešila da nemilice troši pare na flotu pokazuje i ugovor o gradnji francuskih dizel podmornica klase Barakuda.

Pre dve godine Turnbul i francuski ministar odbrane Žan Iv de Drijan potpisali su sporazum po kom će se 12 ovih podmornica proizvoditi takođe u Adelejdu.

- Bezbednost u svetu je uslovna i zato moramo da prenaoružamo i osnažimo našu flotu i odbrambene snage - rekao je Turbul.

Skandal u Indiji

Vrednost ugovora procenjivana je na 41 milijardu dolara. Međutim, prilikom nedavne poste francuskog predsednika Emanuela Makrona već je dosegla vrtoglavih 50 milijardi. Oko 2.800 ljudi učestvovaće u proizvodnji koja počinje 2022.

Kupovina naoružanja, kažu analitičari, ukazuje na jasno opredeljenje Australije da se, zajedno sa SAD i drugim zapadnim zemljama, suprotstavi rastućoj moći Kine na Pacifiku i Indijskom okeanu u ovom veku.

Pritom se smatra da je kontrola trgovačkih puteva u ovim regionima najvažnija u budućnosti. Turnbul se oseća samouverenim usled 27 godina neprestanog rasta australijske ekonomije, uprkos padu kineskih investicija poslednjih godina upravo iz političkih i geostrateških razloga.
Ali i tu su se pojavili problemi.

Podmornice klase Barakuda pripadaju projektu Rubi, baš kao i klasa Škorpion, čije je pravo na gradnju Francuska prodala Indiji. Pre dve godine izbio je veliki skandal kad se saznalo da su podaci o ovim podmornicama iscurili iz Indije "u inostranstvo".

Džin pred vratima

Australijska kraljevska vojska je relativno mala, što je posledica udaljenosti od neuralgičnih tačaka. Međutim, vest da Kina pregovara sa Vanuatuom o izgradnji vojne baze u toj maloj ostrvskoj državi u južnom Pacifiku izazvala je zebnju u Australiji, iako su obe vlade brzo

Naručeno
Razarači 2
Fregate 9
Podmornice 12

demantovale te medijske navode. Kanbera ne želi vojne brodove azijskog džina u usponu na oko 2.000 kilometara od svoje obale.

Baza u Vanuatuu, prva kineska u Tihom okeanu i tek druga u svetu posle one otvorene prošlog avgusta u Džibutiju, poremetila bi stratešku ravnotežu u regionu, uz rizik da dovede do konfrontacije između Kine i SAD, navode australijski mediji.

Podseća se da Peking zasipa stotinama miliona dolara ostrvsku zemlju sa 270.000 stanovnika koja poslednje decenije koristi rivalitet velikih sila da privuče ulaganja u infrastrukturu.

Zaribale elise nosača

Da je australijskoj floti potrebna ozbiljna obnova pokazao je i slučaj iz maja prošle godine kad su desantni nosači helikoptera "Adelejd" i "Kanbera", najveći brodovi Kraljevske mornarice, izašli iz stroja.

Razlog je bila neispravnost osovina za elise, a remont je trajao oko šest meseci.
Proizvođač osovina nemačka kompanija Simens za kvar je optužila posadu. Navodno su oni nepravilno opsluživali agregat i koristili mazivo koje nije predviđeno za te svrhe.

Takođe su Nemci naveli i da kvalifikacije flotnih inženjera "ostavljaju prostor da se teži ka poboljšanju". Međutim, komanda Kraljevske mornarice smatrala je da niko iz posade nije odgovoran, a da bi u najmanju ruku trebalo sprovesti istragu kako bi se utvrdili razlozi kvara.
Ko je u pravu, a ko je kriv nije utvrđeno, ali je ostala senka pošto je reč o brodovima koji su primljeni u operativnu upotrebu 2014. i 2015. godine.

Svaki može da preveze do 100 oklopnih vozila i 1.500 marinaca, a na palubi ima mesta za po 18 helikoptera i četiri desantna čamca.

Nestalo 22.500 dokumenata

Povodom skandala u Indiji, ministar Le Drijan ocenio je da je reč o namernom odavanju podataka. Francuska brodograditeljska kompanija DCNS
saopštila je da je reč o 22.500 stranica projektnih dokumenata u kojima se opisuju tehničke karakteristike podmornicama. Francuzi su se kasnije prali da ti dokumenti nisu tajni, ni važni i da su ih odali iz Indije kompanijama iz Jugoistočne Azije za komercijalne svrhe. To svakako nije promaklo Pekingu.

2024 © - Vesti online