Opasna igra sa ruskim živcima
Ipak, dva predsednika su razgovarala i istakla da međusobnu podršku integritetu i teritorijalnom suverenitetu. Time je Srbija ostala dosledna stavu da Krim ne vidi kao deo Rusije, ali i da Rusiji ne uvodi sankcije zbog Krima.
Ljuti radikali
Povodom posete Porošenka oglasili su se i radikali, istakavši da je Krim je deo Rusije, i da to zvanična Srbija mora da prihvati. Oni saradnju s Rusijom vide kao jedino rešenje.
- Izjava predsednika da podržava teritorijalni integritet Ukrajine i Krim kao sastavni deo apsolutno je neprihvatljiva, neutemeljena i suprotna srpskim nacionalnim interesima - kažu u SRS-u.
Moskva se neće ljutiti, tvrdi analitičar Dragomir Anđelković, ističući da Rusija od Srbije očekuje da prilikom izjašnjavanja za međunarodne rezolucije glasa u korist Rusije ili bude neutralna.
Susret dva predsednika on vidi kao formalno izglađivanje odnosa.
- Postoje dubinska neslaganja, ali formalno ne postoje. Inače, Srbija ne sme da reskira odnose sa Rusijom, ali ni sa Ukrajinom zbog geopolitičkog pozorišta iako Kijev na nas gleda negativno zbog odnosa sa Moskvom - pojašnjava Anđelković za "Vesti".
Da je reč o pokušaju Srbije da balansira između Istoka i Zapada, mišljenja je dopisnik ruskog "Komersanta" Genadij Sisojev koji smatra da tim balansiranjem nisu zadovoljni ni Rusija ni Zapad.
Posetu Porošenka vidi kao punu kontroverzi jer joj nije dat publicitet, a onda je on primljen na najvišem nivou i video se čak i sa patrijarhom SPC. Sisojev kaže da je do posete verovatno došlo pod pritiskom Zapada koji je za prevazilaženje krize u odnosima dve države.
Ta kriza je bila posledica niza incidenata u odnosima prethodnih godina. Ukrajina je zamerila Srbiji na glasanju protiv nje povodom rezolucije o ljudskim pravima na Krimu, kao i što je ambasador Ukrajine čekao prijem kod šefa srpske diplomatije 14 meseci.
Srbiju je naljutilo kada je pri glasanju o članstvu Kosova u Unesko 2015, delegacija Ukrajine bila van sale, što je bilo direktno suprotno srpskim interesima. Ukrajina je protestovala što srpski državni vrh u predizbornim kampanjama govori o "ukrajinskom scenariju rata i sukoba", a Beograd je bio nezadovoljan kada je Kijev podržao predloge zapada o izmeni mandata UnmikK na Kosmetu i dinamike sednica SB UN o radu Unmika.
Svađe je bilo i oko srpskih plaćenika na strani proruskih separatista u istočnoj Ukrajini, krajem 2017, kad su obe zemlje povlačile ambasadore na konsultacije.
Ukidanje viza
Porošenko i Vučić su razgovarali o mogućnostima za ekonomsko napredovanje, potpisan je sporazum o ukidanju viza državljanima Ukrajine, a bilo je reči i o ulasku dve zemlje 2025. u EU.
- Danas sam poklonio predsedniku knjigu "Kratka istorija Ukrajine", zvuči isto isto i na srpskom i na ukrajnskom - kazao je Porošenko.
Poslanik Dveri Ivan Kostić tvrdi da je bio zatvoren u holu Skupštine Srbije i da mu je zabranjeno da održi konferenciju za novinare, da ne bi javno protestovao zbog dolaska Porošenka u srpski Parlament.
- To što se dogodilo je skandal! Par minuta pre dolaska Porošenka, dok sam čekao termin za konferenciju za novinare u Skupštini, prišla mi je Maja Gojković i otela transparent sa natpisom "Krim je Rusija - Kosovo je Srbija".
Vređala me je i rekla i da su Dveri ispod cenzusa i da i dalje ima masnicu od "nasilnika" iz Dveri. Odgovorio sam da kao narodni poslanik imam pravo na iznesem politički stav i da je njena osionost velika sramota za Skupštinu i srpski narod, naročito jer u ime države gosti fašistu Porošenka, čoveka koji ubija decu, čiji Banderovci marširaju Kijevom i uništili su više od 90 pravoslavnih hramova i spomenika oslobodiocima od fašizma iz Drugog svetskog rata - kaže Kostić za "Vesti".
On dodaje da je obezbeđenje Narodne skupštine dobilo nalog da mu onemogući kretanje dokle god je Porošenko u zgradi, i da je "predsednica Skupštine Maja Gojkovića pretila saradnicima poslaničke grupe Dveri da mogu da "pokupe radne knjižice", odnosno da će da dobiti otkaz."