Povodom otvaranja Narodnog muzeja (5): Među 15 najvećih izvoznika!
Pitate se šta je to izvozio muzej? Zbog dugogodišnje obnove zgrade, uprava Muzeja je organizovala izložbe na međunarodnom kulturnom prostoru, ali i ustupala drugim muzejima širom sveta za potrebe njihovih tematskih izložba.
Povodom otvaranja Narodnog muzeja:
To se tretira kao privremeni izvoz kulturnih dobara, a obaveza je da korisnik pokrije novcem određenu iznos osiguranja za vreme trajanja izložbe.
Iako je reč o nekomercijalnim ugovorima između institucija kulture koji nemaju za cilj ekonomsku dobit, Ministarstvo finansija je Narodni muzej stavio na 15 mesto izvoznika, sa brojkom od 33,3 miliona evra.
Narodni muzej se tako našao u društvu sa kompanijama kao što su Fijat Krajsler automobili (FCA) Srbija, čiji je izvoz u prva tri meseca bio 225,7 miliona evra, i HBIS grupa, vlasnik smederevske železare, sa izvozom od 201 miliona evra.
I da ne bude zabune, svi pozajmljeni eksponati se vraćaju u Srbiju.
Pokrivene sve epohe
Narodni muzej u svom sastavu obuhvata i Muzej Vuka i Dositeja, Galeriju fresaka, Arheološki muzej Đerdapa, Muzej Lepenski vir i Spomen muzej Nadežde i Rastka Petrovića.
Kada je osnovan Muzej savremene umetnosti (1958), sklopljen je dogovor da će Narodni muzej da izloži umetnička dela nastala do sredine 20. veka, a one posle 50-ih godina da će biti deo kolekcije Muzeja na Ušću.
Ipak, iz Narodnog poručuju da se neće držati tako tvrdoglavo ove vremenske vododelnice.
Krađa "Kupačice"
Najpoznatiji slučaj krađe umetničkog dela iz Narodnog muzeja desio se marta 1996, kada je nestala "Kupačica" Pjera Ogista Renoara.Na sreću, slika slavnog majstora francuskog impresionizma je pronađena posle četiri dana, kada su lopovi pokušali da je prodaju za 40.00 tadašnjih nemačkih maraka.Vrednost slike je procenjena na milion i po dolara, a posle ovog skandala nacionalni muzej je dela iz strane zbirke trajno sklonio u muzejske depoe, dok su nadležni počeli ozbiljnije da razmišljaju o bezbednosti umetnina i stanju u kojem se nalazi zgrada muzeja.