Utorak 27.07.2010.
01:15
Z. Marjanović - Vesti

Selo sa 70 majdana

Ispred kuća, pored samog puta, stoje uredno naslagane ploče koje čekaju kupce, dok je većina meštana u svojim majdanima gde iz nedara zemlje krampovima i štanglama vade blago koje im je priroda podarila. Uredno upakovane kamene ploče nalaze se i ispred kuće Dimitrija Markovića (33) koji je nasledio kamenolom i porodičnu tradiciju.

- Od kada su se doselili u ove krajeve, od 1737. godine, kada se ovo selo prvi put pominje u nekim spisima, naši preci su vadili kamen od kojeg su gradili kuće, a kasnije su počeli i da ga prodaju. Od predaka smo nasledili majdane, umeće vađenja kamena, ljubav prema kamenu i imena. Od oca Miloša mi je ostao majdan i ljubav prema kamenu, a ime sam dobio po dedi Dimitriju koji se, kao i ja, bavio ovim poslom - objašnjava Dimitrije Marković.

Sve se radi uz pomoć krampa, štangle u lopate


 

Onom ko kupuje kamen iz Struganika nije bitno kako, na koji način se vadi kamen i sa koliko znoja je zaliven svaki komad kamena koji će biti ugrađen negde daleko. Oni ne znaju i ne moraju da znaju, ali zna Branko Arnautović (26) koji ima majdan nedaleko od majdana Dimitrija Markovića sa kojim se ispomaže u poslu.


- Naš posao najviše liči na rudarski, a na to ukazuje i činjenica da upotrebljavamo isti alat - rudarske mine, krampove i štangle, lopate. Ne znam da li naš hleb ima kora koliko i rudarski, ali je težak.

Kuća vojvode Mišića


Kao i druge kuće u Struganiku, i kuća slavnog vojskovođe vojvode Živojina Mišića delom je izgrađena od kamena koji je, kako kažu majstori, otporan na sve vremenske prilike. Ispred kuće nalazi se i spomen-česma koju je zajedno sa svojim ocem Milošem zidao Dimitrije Marković.

Najteži poslovi su otkopavanje majdana što je povezano sa opasnostima tokom otpucavanja mina, zatim prepoznavanje greda sa najkvalitetnijim kamenom, a posle toga je čisto fizikalisanje uz pomoć krampa i štangle teške tridesetak kilograma.

Kako se osećamo i koliko se umorimo kada i po 12 sati na vrelini radimo u kamenolomima, može samo da se zamisli - kaže Branko i dodaje:

- Nije u ovom poslu sve toliko teško i ružno. Ima i lepih trenutaka kao što su oni kada se pronađe prava žica sa staklencem, krečarom ili belim kamenom, ali, ipak, najlepše je kada pripremljen kamen prodamo - veli Branko Arnautović koji živi od ovog posla.


Prema rečima Branka Arnautovića i Dimitrija Markovića, kao i mnogih drugih koji se bave ovim poslom, nekada se od kamena u Struganiku lepo živelo.


- Ima ljudi koji su se obogatili od vađenja i prodaje kamena, ali to je bilo pre. Poslednjih godina, a posebno od početka ekonomske krize, više životarimo. I u svetu i u Srbiji se sve manje gradi pa i prodaja našeg kamena slabije ide - kažu Branko i Dimitrije.

2024 © - Vesti online