Kralj glume Čiča Ilija Stanojević (1) : Dorćolska posla
U sećanjima savremenika ostao je Čiča Ilija u najlepšoj uspomeni, pa je za života postao živa legenda starog Beograda i Skadarlije. Govorilo se da je u stanju i "mrtvog da nasmeje", a pozorišni kritičari prozvali su ga "Nušić u glumi".
Šalama ispunjen život
Buran, i većinom šalama bio je ispunjen život autora vedrih kozerija i čuvenog veselog komada "Dorćolska posla". Istoričari srpskog pozorišta zabeležili su da je taj "genijalni glumac vedrog i živog duha", uvek raspoložen za šalu, smeh i razuzdane terevenke, tokom pola veka u hramu Talije odigrao oko 500 raznovrsnih uloga, uvek oduševljeno pozdravljen od svoje verne publike. I to počev od tragičnog Kina, preko škrtog Kir Janje, raspusnog sevdalije Mitketa, sve do svetskog putnika Jovančeta Micića i dorćolskog šereta Papa Nacka. Poseban uspeh Čiča Ilija je ostvario u Molijerovom repertoaru maestralno igrajući glavne uloge u komedijama slavnog Francuza "Uobraženi bolesnik", "Silom lekar" i "Žorž Danden".
U beogradskom Muzeju za pozorišnu umetnost, pored sačuvanih Čiča Ilijinih fotografija i danas se okreće njegova čuvena gramofonska ploča na kojoj je oživljena vragolasta "Sedaljka kod Tri šešira". Mitkeovo tugovanje za odbeglom mladošću i starim, dobrim vremenima kao i nadmudrivanje u ulozi Jovančeta Micića sa prepredenom Juliškom - Ćakom Stokić iz Nušićeve komedije "Put oko sveta".
Kao umetnik raznovrsne delatnosti, pored režije prvog srpskog igranog filma "Život i delo besmrtnog Vožda" (1911), Čiča Ilija je zajedno sa Jankom Veselinovićem napisao komad iz narodnog života "Potera" (1911).
Sakrivao krštenicu
Niko od Čiča Ilijinih savremenika nije video njegovu krštenicu, pa su zato u šali govorili da je veliki komičar - mitološko biće. Inače, o njegovom rođenju svašta se pričalo. Postoji čak nekoliko verzija o Čiča Ilijinom poreklu i prezimenima. Narodna enciklopedija profesora Stanoja Stanojevića beleži da je Čiča Ilija 7. avgusta 1859. godine došao na ovaj svet. Ali, Čiča Ilija taj podatak nije priznavao tvrdeći da je rođen godinu dana ranije. Iz "Knjige venčanih" Topčiderske crkve saznajemo da se Čiča Ilijina majka zvala Spasenija, a otac, po zanimanju "bivši rentijer" - Stanoje. Međutim, po tvrđenju savremenika, tokom života Čiča Ilija je izbegavao da priča o svojim roditeljima. U beogradskoj čaršiji pričalo se da je on bio nahoče ostavljeno na ulici pa usvojeno od nekog Stanojevića. "Išlo se tako daleko da se tvrdilo da je imao jevrejske i cincarske krvi u sebi", beleži M. J. Stojmirović. "U stvari, to je bila besmislica, upravo čikarma, izmišljena da mu se uzvrati na neki njegov otrovni vic. Jedino u šta se nije sumnjalo to je da je bio autentični Beograđanin."
On je uradio dramatizaciju Sremčeve "Ivkove slave" (1918) i deo nekoliko originalnih književnih dela: poznati šaljivi komad "Dorćolska posla" (1909), humorističke priče posvećene svojim ljubimcima "Čiča Ilijine životinjke" (1928), sećanja na okupaciju u Prvom svetskom ratu, kao i niz kozerija i feljtona o životu starog Beograda, najvećim delom objavljenih u listu "Politika" i ostaloj štampi.
Koliko je Čiča Ilija bio privržen svojoj Skadarliji, isticali su u svojim sećanjima mnogi pisci. Poznati pozorišni kritičar Milan Grol beleži o tom izuzetnom glumcu: "Nikad nije osetio ni uživanje, ni hrabrost da se iz boemskih krčmi Skadarlije ispne do trotoara "Moskve" ili Grand - hotela.
A stanovao je u niz skadarlijskih kućeraka, najduže, ipak, nekoliko decenija, u onoj koja je s pravom proglašena za najznamenitiji spomenik kulture tog kraja, u čuvenoj "Kući Đure Jakšića", koja nažalost to nikad nije bila nego je tu stanovao vlasnik te zgrade.
A slavni pesnik Đura Jakšić sa porodicom živeo je u sobi i kujni dvorišnog stana za izdavanje pomenute zgrade."
Pravi stanar
Međutim, pravi stanar pomenute "Kuće Đure Jakšića" bio je veliki glumac o čemu je svedočila prilikom rekonstrukcije te zgrade osamdesetih godina mermerna spomen-ploča sa uklesanim rečima poruke: "Čiča Ilija Stanojević 1859-1930), proslavljeni komičar Narodnog pozorišta, ukus i boja starog Beograda, stanovao je ovde pre nego što se u legendu preselio."
Rođen u Narodnom pozorištu
Na osnovu zabeleženih sećanja hroničara Beograda Milorada Pavlovića Krpe saznajemo da je Čiča Ilja rođen u staroj beogradskoj kući svog dede po majci Đorđa Petrovića zvanog Džidža, koja se nalazila na mestu današnjeg Narodnog pozorišta. "Na mestu i okolini gde se danas nalazi naše pozorište po pričanju mog dede i oca, bila je ispred samog bedema gradska kapija (Stambol kapija), a levo od nje vodio je put, gde je po strani bila kuća čardaklija sa jednim spratom", pričao je Pavloviću kasnije već teško bolestan Čiča Ilija u sanatorijumu Vračar. "Drvene stepenice vodile su sa ulice pravo na čardak sa dugačkim oksatom, sa otvorenim pogledom na Dunav. Tu se preko celog dana na drugim minerlucima sedelo i eglenisalo. E, tu, u toj čardakliji, na mestu gde je izdahnuo moj deda Džidža posle batinjanja od momaka, razjarenog na njega gospodara Vučića, rodio sam se 7. avgusta 1858. godine." Na kraju ispovesti Čiča Ilija je dodao da njegovi preci vode poreklo iz Valjevskog okruga, iz Pocerine, iz sela Lopatanja. Često je pominjao plemenitost majke.