Šta je plan NATO-a za sovjetsko oružje u Crnoj Gori?

Ruski eksperti, međutim, strahuju da bi ti viškovi naoružanja mogli da ostanu neevidentirani i prodati u nekoj od ratnih zona, dok vojni analitičar Miroslav Lazanski smatra da taj rizik uvek postoji.

- Kada postoje viškovi naoružanja koji su spremni za uništavanje, uvek je prisutan rizik da to oružje bude prodato ili se donira nekoj trećoj zemlji gde postoji konfliktna situacija - kaže Lazanski za Sputnjik. On podseća da je takvih primera bilo mnogo kada je u pitanju BiH i njeni viškovi naoružanja, i da u tom smislu identičan rizik takođe postoji i kada su u pitanju viškovi oružja kojima raspolažu oružane snage Crne Gore.

NATO planira da pokrene takozvanu demilitarizaciju Crne Gore, uništavajući sve sovjetsko oružje na njenoj teritoriji. Prema uslovima tendera, specifikacija izvođača radova će biti uništavanje bojevih glava torpeda i protivbrodskih raketa u kojima se i dalje čuva eksploziv, navodi kanadsko-ukrajinski portal "Siver tajms", pozivajući se na pisanja "Ekonomista".

Iz ministarstva Odbrane Crne Gore potvrđeno je da je Velika Britanija, kao vodeća zemlja u NATO Fondu poverenja, sa još nekoliko zemalja saveznica, obezbedila oko 700.000 evra za projekat uništenja preko 400 tona viškova municije u Crnoj Gori.

- Iskreno rečeno, ne može se zameriti Crnoj Gori ako ona odluči da višak naoružanja proda. To je njeno suvereno pravo, uostalom uvek je bolje prodati to oružje i zaraditi neku paru nego ga uništavati. Da li će oružje završiti u nekom konfliktnom području to je sada pitanje poštovanja procedure. Kada se oružje prodaje onda se mora voditi računa da li zemlja koja to oružje prodaje ili kupuje je pod sankcijama Ujedninjenih nacija ili Evropske unije - napominje Lazanski.

Međutim, kako Lazanski primećuje, "putevi oružja su vrlo zamršeni", tako da se čitava ta stvar, po njemu, "teško može kontrolisati".

Prema tekstu o demilitarizaciji Crne Gore koji je objavila NATO agencija za logistiku (NAMSA/NSPA) u Briselu, budući izvođač radova dužan je da uništi više od 140 tona naoružanja u periodu od 6 do 9 meseci, pri čemu je planirano da se sa teritorije Crne Gore iznesu morske mine, sovjetska protivbrodska torpeda teška po 380 kilograma, kao i bojeve glave protivbrodskih raketa sovjetske proizvodnje P-20 teških po 620 kilograma.

Izvođač je takođe dužan i da garantuje da se "municija neće izgubiti na putu do mesta likvidacije".

Ipak, preostalo sovjetsko oružje u Crnoj Gori bi, po strahovanju nekih ruskih ekperata, pod izgovorom demilitarizacije moglo biti izvezeno i poslato u neke od zemalja gde se vode konflikti poput Ukrajine ili Sirije, dok istovremeno specijalisti za tu oblast poručuju da je oružje sovjetske proizvodnje veoma teško otkriti po serijskim brojevima.

- To je bojevo oružje, pretpostavljam da su oni izmislili ovu priču samo da bi otpisali to oružje - kazao je za RT doktor političkih nauka i profesor Moskovskog državnog univerziteta Andrej Manojlo. On je dodatno pojasnio da je "nelegalno prepravljati sovjetsko oružje jednostavnije, nego prepravljati savremeno".