Karađorđeva osveta

Hroničar Konstantin Nenadović piše da je vožd "sa bolom u srcu svom smišljao kako da narodu pomogne i ropstva lance polomi. I tako čuje da će Sali-aga, Rudnički bik, koji je osim sviju zala zaveo za se i pravo prve noći na Srpkinju da spava s njime, pa onda da se uda, doći u manastir Voljavču u teferič, pa smisli bar za tad tog tiranskog nasilnika, da s duše naroda Srbskog skine, pa, i ustanak pokrene".

Karađorđe je poticao iz siromašne porodice koja je često zbog boljeg posla menjala spahije i mesto boravka.

Kako je Đorđe stasavao i služio kod imućnijih Srba i Turaka, tako je i njihovo imanje raslo. Oko 1786. oženio se Jelenom Jovanović.

Jelenini roditelji su bili imućniji od njega, i, prema nekim izvorima, nisu hteli daju kćer Petrovićima, pa ju je Đorđe oteo.

Posle ženidbe nije dugo ostao u Srbiji jer je poveo zbeg, oko čijeg se uzroka takođe prepliću istorija i predanje.

Navodno, to je učinio zato što nije mogao da dozvoli da Turčin provede sa njegovom ženom prvu bračnu noć, pa se u narodu pričalo kako je tog Turčina i ubio.