Povodom otvaranja Narodnog muzeja (2): Od ikona do Pikasa
Eksponati su izloženi na tri nivoa. Prizemlje, atrijum s bočnim prostorijama, rezervisan je za arheološku zbirku, u kojoj najstariji predmet datira od pre 400.000 godina. U nekadašnjim trezorima banke predstavljena je bogata numizmatička zbirka - od prvog kovanog novca na ovom tlu s kraja 6. veka pre nove ere, pa sve do novijih vremena.
Na prvom spratu predstavljena je srednjovekovna materijalna kultura i umetnost, sa arheološkim blagom do kasnog srednjeg veka, kao i bogata kolekcija ikona. Izloženi su i mozaici iz manastira Svetih arhangela kod Prizrena, predmeti sa Novog Brda, značajnog grada srpske srednjovekovne istorije.
Na drugom spratu je postavka dela jugoslovenskog i srpskog slikarstva do sredine 20. veka, kao i izbor iz zbirke strane umetnosti, gde su slike nekih od najpoznatijih imena svetskog slikarstva kao što su Pikaso, Lotrek, Mone, Rembrant...
Kustos Narodnog muzeja, arheolog Adam Crnobrnja naglašava da su pri selekciji predmeta vodili računa ne samo da to budu najstariji, najređi, najlepši artefakti, već da svi predmeti zajedno ispričaju jednu priču.
Radile domaće firme
Rekonstrukcija je rađena po projektu Mašinoprojekta, a po idejnom rešenju arhitekte Zorana Jovanovića. Radove na restauraciji, sanaciji i adaptaciji zgrade obavila je grupa izvođača na čijem je čelu preduzeće Koto.
- Vodilo se računa da ne stoje sami za sebe i ne prezentuju određeni segment prošlosti već da korespondiraju jedni s drugima, da svi zajedno mogu da ispričaju interesantnu priču tla na kome živimo, ne samo našeg naroda, već i naroda koji su živeli hiljadama godina pre nas na ovom tlu - izjavio je Crnobrnja.
Prvi put je izložen deo vilice homenine stare oko 400.000 godina, otkrivene u istraživanjima koje je Narodni muzej vodio ili u njima učestvovao u proteklih 15 godina.
- Skulpture iz Lepenskog vira su među najstarijim monumentalnim skulpturama ne samo kod nas nego i svetu. Tu je i vinčanska kultura jer je Narodni muzej i započeo iskopavanja u Vinči - dodaje Crnobranja.
Postavka Narodnog muzeja završava delima nastalim do 1950. godinom jer su dela stvarana posle tog perioda deo postavke Muzeja savremene umetnosti, koji je prošle godine otvoren, takođe posle višegodišnje rekonstrukcije. Prilagođena je i novim medijima i koristi i savremenu tehnologiju.
Konačno novac
Ponudićemo publici i nešto što nikad do sada nije imala prilike da vidi, poput čuvene vilice Hajdelberškog čoveka, za koju se veruje da je stara pola miliona godina, otkriva direktorka muzeja Bojana Borić Brešković.
Ona kaže da će do sada nikad ne izlagan deo bogate numizmatičke kolekcije, biti originalno predstavljen u dva trezora nekadašnje Hipotekarne banke u atrijumu.
- Pre 15 godina nije bilo tač skrin ekrana, sada nam to donosi mogućnost inoviranja postavke u prvom trenutku, bez promene predmeta, a pedagoške službe su isplanirale programe za različite ciljne grupe posetilaca - objašnjava kustos.
Prema njegovim rečima, sve instalacije su promenjene, ugrađeni su najsavremeniji bezbednosni sistemi, uvedena klimatizacija, te su konačno stvoreni uslovi za adekvatno čuvanje neprocenjivog blaga i bezbedniji rad svih zaposlenih.
Stalna postavka neće više trajati po dve-tri decenije, a uz pomoć savremene tehnologiji biće više mogućnosti da se izložba inovira i učini interesantnijom. Pošto su fondovi Narodnog muzeja veoma bogati, nemoguće je sve umetničke predmete izložiti u stalnoj postavci, pa otud postoji galerija unutar obnovljene zgrade gde će se organizovati tematske izložbe.