Tamara besedila mnogi zaplakali
Koliko je važna uloga dijaspore u očuvanju i negovanju srpskog jezika i tradicije upravo je dokazala ova devojčica koja je sve prisutne očarala svojim glasom i besedništvom. Tamara je izgovarala velike reči vladike Nikolaja Velimirovića "Čiji si ti, mali narode srpski", koje su se prvi put čule na Vidovdan 1939. godine u manastiru Ravanica.
Bez greške je besedila o narodu i o članovima velike porodice slovenske, koja je, kako je rekao i vladika, "kroz mnoge vekove burno čuvala stražu na kapijama Evrope, da plemena druge rase i druge vere ne bi uznemiravali krštenu Evropu u njenom mirnom razvijanju i napredovanju".
Puna samopouzdanja i s iskrenošću svojstvenoj samo deci, Tamara je bez reči ostavila sve prisutne, a nekima naterala suze na oči.
Zadivila i Beograd
Tamara veliku zahvalnost duguje svojoj nastavnici Tatjani Popović, koja je pre dve godine i otkrila njen talenat, i svaki dan je navodila da vežba i čita velika dela. Ova mlada učenica iz Štutgarta nastupala je u januaru na centralnoj Svetosavskoj akademiji Republike Srbije koja je održana u Narodnom pozorištu u Beogradu, a i tada je gotovo sve pristune ostavila bez daha, o čemu su "Vesti" pisale. Velika nagrada za njen trud i rad usledila je kroz gromoglasni aplauz koji je trajao nekoliko minuta, kako tada u Narodnom pozorištu, tako i na Vidovdan u Republici Srpskoj.
- Umirujići glas, niste mogli da se nadivite toj toplini. Naglašavala je pojedine delove tako da je nemoguće da se ne naježite - govorili su prisutni, komentarišući Tamarin nastup.
Pored nekoliko stotina građana i bivših boraca, proslavi su prisustvovali i Mladen Ivanić, srpski član Predsedništva BiH, Željka Cvijanović, premijer RS, kao i ministri u Vladi Republike Srpske, lokalni lideri i predstavnici crkvenog, kulturnog i društvenog života Republike Srpske.
Koliko je Tamara oduševila najviše rukovodioce Republike Srpske govori i fotografija sa premijerkom koja je sa zvaničnog naloga njene stranke podeljena i na društvenim mrežama.
Tamarino gostovanje omogućeno je zahvaljujući angažmanu Biljane Marilović, konzula BiH iz Republike Srpske, konzulat u Štutgartu, Predraga Damjanovića, direktora Pedagoškog zavoda Republike Srpske i Milana Radojčića, pukovnika 3. pešadijskog (Republika Srpska) puka.