Humana lađa francuska
Na primer, nedavno su Srbi nastanjeni u Parizu i predgrađima na Trgu Trokadero organizovali miting podrške Kosovu, sa tog skupa rodoljublja pozvali su ceo naš dijasporski narod da učine nešto slično i rezultat je - niko ništa. Ili, pariske crkve Sv. Save u Ulici Simplon i Sv. Petke u Bondiju neprestano prikupljaju pomoć za Kosmet, dovoljan je i simbolični "novčić po novčić", jer sve dobro dođe napaćenim ljudima.
Godinama je Dragan Živković Sedlarac za Vaskrs mesio džinovske vekne hleba i posle nedeljne liturgije delio ih vernicima za slavljenički ručak, a pored hleba se obavezno na stolu nalazila korpica za donatorstvo namenjeno narodu na Kosmetu. I svake godine Sedlarac kompletan prilog preda proti Nikoli, koji to prosledi na naručenu adresu.
Naravno, posebna i nemerljiva priča je Arno Gujon sa članovima humanitarnog udruženja Solidarnost Kosovo. Verovatno na celoj zemaljskoj kugli nema grupe ljudi, a vremenom se namnožilo do 6.000 redovnih članova, koji predano pomažu kao što to čine Gujonovi Francuzi. I kako objasniti ili s čim uporediti tu brižnost katolika Francuza prema pravoslavnim hrišćanima na Kosovu i Metohiji, koji ne osvrćući se na nacionalne i verske razlike svoje misli i donatorstvo upućuju ugroženom kosovskom čoveku, tačnije, najviše deci.
U Parizu je dosta pojedinaca koji svoje misli neprestano upućuju prema Kosovu. Takva je i Živka Mančić, poreklom sa Kosova, pa čim se spomene ime njene rodne grude, obrazi se obliju suzama. Penzionerka Živka je, takođe, velika humanitarka.
Letovanje na dar
Gujonovi ljudi su renovirali desetine škola, dovodili domaće životinje, gradili štale i sirišta, nizali poljoprivredna dobra, sigurnosnim aparatima štitili manastire, o Božiću i Uskrsu mališanima dovozili školski pribor, odeću i igračke, deci omogućavali letovanja i prvi doživljaj mora. Sve vrste radosti na Kosovu potekle su od Gujonovih drugara koji su, ako ćemo pošteno, količinom i iskrenošću svog dobročinstva zastideli i celu državu Srbiju.
Jedan sa srcem "većim od okeana" je Željko Vukić. Crnogorac, Baranin, nikad nije bio imućan, a ljude u nevolji pomagao je više od imućnih. Željku nešto padne na pamet, ako može da u tu svoju želju uključi što više ljudi - u redu je, a ako zapne - on sam sve dokrajči.
Dva puta je Željko iz svog novčanika pomagao policajcu koji je bacio uniformu u znak protesta što je Crna Gora priznala samoopredeljenje Kosova, i ostao bez posla. Pomagao je porodici Aleksandra Pejanovića, kojeg je u Podgorici ubio režimski policajac. Posredstvom Pere Šiptara slao je Srbima na barikadama na Kosovu novac prikupljen među gostima u svojoj kafani, pomagao osiromašenima u Bosni, a evo, već treći put zaredom (dva puta po 500, jednom po 350 i jednom po 100 evra) ispisuje ček naslovljen Udruženju Solidarnost Kosovo.
- Lani sam upitao Anroa Gujona kako da mu prosledim novac, odgovorio je: "Samo čekom". Znači, izuzetno pošten, jer da je prevarant, ne trepnuvši, primio bi gotovinu. Zato, kad god imam neku paru, ja je šaljem Arnou Gujonu i znam da će to stići na Kosovo.
I kako zaključiti ovu priču francusku? Poželimo da je više takvih zemljaka! A i da je više po svetu rasutih dvojnika Gujonovih Francuza!
Svako može da izdvoji pomalo
- Iako imamo milion mana, ja volim svoju otadžbinu, volim svoje srpstvo. A volim i da pomognem. Ja tamo nikoga ne poznajem, ali kad vidim kako i koliko "gujanovci" pomažu tom nesrećnom narodu, ne mogu da ostanem ravnodušan. Ništa ja ne tražim zauzvrat, ne trebaju mi pohvale, ne treba tapšanje po ramenu, ne tražim promociju za sebe, već motivaciju za Srbe. Ne moraš da imaš platu milion evra da bi odvojio 100 evra za Kosovo. Može se 50 evra izdvojiti i od plate od 1.200 evra. Ja Arnoa Gujona vidim istovremeno kao svetli srpski obraz, ali i sramotu Srba. Koliko Srbi malo pomažu Srbe na Kosovu, toliko Gujon sve nadoknadi. Zato mu u moje ime beskrajno hvala - analizira Željko Vukić.