Da svetlo obasja trošni dom

Reč je o Ani iz Kanbere, koja je ovom siromašnom i nesrećnom čoveku već nakon apela uputila vrednu pomoć.

Tada je posredstvom naše sidnejske redakcije poslala 250 dolara, a pre samo nekoliko dana još jednu vrednu donaciju od 300 dolara.

Uz dar u kratkom pismu, naglasila je da je njena želja da novac bude utrošen tako da se Milanu što pre ponovo priključi električna energija, kako bi nakon skoro decenije ponovo bar "zavirio" u svet, a dani mu bili duži i ispunjeniji.

Znajući da Milan, koji je prikovan za invalidska kolica, svetlost dana ugleda samo onda kada mu neko od malo preostalih prijatelja izvede iz stana. Istina, nekada, dok je bio zdrav i dobar radnik, kuća mu je bila puna komšija, rođaka, prijatelja sa kojima sam delio sve, dobro i zlo.

Međutim, od kada mu se dogodila nesreća i kada je zbog banalne povrede izgubio obe noge, retko kad mu svrati. Zato mu se mrak u kojem živi čini još crnjim.

Ipak, kako Milan kaže, da se živi mora, pa makar i uz svetlost sveća i svetlost ulične rasvete koja mi kroz prozor ulazi u stan. I njegova želja najveća želja je da isplati dug za struju, jer će mu uz televizor dani biti bar malo lakši.

Ipak, do sada to nikako nije mogao da učini, jer živi od male invalidske penzije. Onog trenutka kada mu je struja isključena dug je iznosio 13.000 dinara, ali je u međuvremenu, porastao na čak 53.000 dinara, samim tim, Milana u potpunosti onemogućio da sam taj dug i isplati.

Međutim, zahvaljujući pomoći od Ane iz Kanbere kako prethodnoj, tako i novopristigloj, ali i novčanom daru Ljubice Vukomanović iz Beča od 100 evra, ovaj siromašak imaće dovoljno novca da isplati dug u celosti.

Iako još nije upoznat sa ovom vešću, dok mu reporteri "Vesti" ne pokucaju na vrata, u jedno smo sigurni, a to je da njegovoj sreći neće biti kraja kada bude saznao razlog naše posete.