Znanje ruši sve prepreke
Uz redovne obaveze, priprema se za odlazak na Piano Summer Vranje, koji će se održati od 1. do 7. avgusta. Ovaj umetnik je, inače, predstavnik stranaca u Minhenu, u sastavu Migracionog saveta grada.
- Iz Vranja potiče naš veliki pisac Bora Stanković, ima jedno od najstarijih pozorišta u Srbiji, to je grad na vetrometini kultura, kosmopolitski veoma nastrojen. Naišli smo na veliko razumevanje lokalne zajednice. Prve godine smo mislili da će doći samo 20-30 posetilaca. S ponosom možemo reći da smo imali osam hiljada gostiju! Imamo vernu publiku, a dolaze ljudi iz drugih delova Srbije, kao i iz inostranstva - kaže Imširović.
Sledeće godine u četiri države
- Piano Summer dobio internacionalnu potvrdu i poziv da ga organizujemo u Nemačkoj, Bosni i Hercegovini (Sarajevo) i Hrvatskoj (Šibenik). To znači da će se od 2019. održati u četiri različite zemlje i to je svojevrsna kulturna razmena - kaže Imširović i dodaje da ističe Imširović i dodaje da svi koji žele da podrže ovaj festival mogu da se obrate na adresu: officeŽpianosummer-vranje.eu.
Peti festival Piano Summer Vranje biće, kaže, nešto kraći nego prethodnih godina. Nastupaće umetnici sa svih meridijana. Na protekla četiri festivala gostovali su umetnici iz Japana, Južne Koreje, Turske, SAD, Argentine, mnogih evropskih zemalja. Sala Doma Vojske Srbije bila je prepuna posetilaca. Zoran Imširović naglašava značaj podrške koji su festivalu dali SANU, Vojska Srbije i Srpska pravoslavna crkva.
- Bilo mi je drago i ukazana mije čast što su me organizatori pozvali da održim koncert u Beogradu, gradu za koji me veže mnogo toga i koji veoma volim.
Posle toga usledila su dva koncerta u sasvim različitim prostorima - u Rezidenciji i na Vanda festu.
- Prvo sam svirao u Rezidenciji u Minhenu, koja je prava elitna sala prepoznatljiva za grad. Vanda fest je bio sasvim nešto drugačije, jer reč je o cirkuskoj dvorani, ali to je jedno od najznačajnijih mesta andergraund kulturne scene u Minhenu. Bilo mi je drago da sviram za ljude koji možda ne dolaze tako često u klasičnu koncertnu dvoranu - ističe naš sagovornik.
Kao član novoizabranog Migracionog saveta, Zoran Imširović ima dosta obaveza, iako je svestan da to savetodavno telo ima ograničene mogućnosti uticaja i rešavanja krupnih društvenih pitanja.
- Ovo je prva godina mandata Migracionog saveta. Pre nas je bio Savet stranaca koji je jedan relikt iz vremena Franca Jozefa Štrausa, kada se nije znalo da li stranci ostaju u Nemačkoj ili ne. Sada je drugačija situacija, jer imamo već treću generaciju ljudi koji su ovde rođeni, završavaju studije i dobijaju ugledna radna mesta.
Aktuelna je tema migracija u nemačkom društvu od tragičnih vremena na našim prostorima do danas i problemi s kojim se društvo suočava su sasvim drugačiji od onih iz sedamdesetih i osamdesetih godina, jer su i društveno-ekonomske prilike sasvim drugačije. Veliki je propust nemačkih institucija koje su ignorisale činjenicu da je Nemačka, kao i SAD, Kanada, Australija i Engleska, jedna od najatraktivnijih zemalja na svetu i da će to uvek biti zemlja koja će privlačiti migrante. Oni o tome nisu razmišljali, kao što su to činili Kanađani.
Umesto da naprave jasna pravila i zakonske osnove kojima će regulisati dolazak stranaca, bili su zatečeni situacijom i onim što se događalo u poslednje vreme i to je stvorilo mnogo problema u društvu - procenjuje Imširović.
Sagovornik "Vesti" naglašava da se naša deca brzo adaptiraju u ovom društvu. Migracioni savet ima, po njegovim rečima, vrlo simboličnu funkciju - mogu da ukažu na mnoge probleme, pokrenu određenu diskusiju, ali aktuelne teškoće prevazilaze njihove mogućnosti. Za to su nadležne najodgovornije institucije države.
- Ovo je vreme u kome vlada deviza - biti brz a ne jak i veliki. Vrlo je bitno da se svi obrazovani ljudi suprotstave negativnim tendencijama u ovom društvu i pokažu da smo važan deo zajednice, da ga na plemenit način obogaćujemo i konstruktivno doprinosimo njegovom razvoju. Tu vidim veliku ulogu naših udruženja koja treba da nude kulturno-obrazovne sadržaje koji uvek moraju biti dvosmerni - prema nemačkom društvu, ali i našoj zajednici. Treba da prikažemo lepotu i kvalitet naše kulture, domete naših uspešnih ljudi u ovoj sredini, neophodno je da na pametan način radimo na promociji kulturnog blaga.Takođe je vrlo bitno da naši ljudi rođeni ovde ne izgube kontakt sa matičnom kulturom, da ne zaborave svoje korene, da neguju svoj maternji jezik. Naša udruženja treba da budu dobro institucionalno organizovana, da imaju dobru saradnju i da se angažuju na raznim projektima, a Migracioni savet ima mogućnosti da svojim sredstvima direktno pripomogne realizaciji konkretnih kulturno-obrazovnih projekata - zaključuje Zoran Imširović.
Dve strane medalje
- Nažalost, mi smo sada u poslednjoj prilici da stvorimo osnove za jedan model uspešnog suživota ovde, pogotovo prema velikom broju muslimana što je značajan konfliktni potencijal u društvu i država treba da obezbedi finansijska i zakonska sredstva za regulisanje ovog pitanja. Muslimani stvaraju paralelno društvo ovde i što daje osobama nastrojenim prema radikalizmu i terorizmu zamaha da deluju u tom smeru, a druga strana te loše medalje su pojave u nemačkom društvu na desnici - ocenjuje Imširović.