Ljudi su jedina napredna civilizacija u galaksiji?

Nekoliko decenija nakon što je Fermi prvi put postavio pitanje koje ovaj paradoks podrazumeva ("Gde su svi?"), naučnici su pokušali da daju objašnjenje toga, piše Phys. 

Studija pod naslovom "Rešenje Fermijevog paradoksa", koji potpisuju trojica naučnika sa Instituta za budućnost čovečanstva Univerziteta u Oksfordu Anders Sandberg, Erik Dreksler i Tod Ord, predlaže novi model koji predviđa male šanse pronalaska inteligentnih bića u galaksiji Mlečni put. 

Reč je o svojevrsnom rešenju Fermijevog paradoksa koji proističe iz konflikta Drejkove jednačine, koja predviđa svemir prepun naprednog života sa jedne i sumnjivu sliku koju vidimo u stvarnosti - svemir bez inteligentih bića, osim ljudi, sa druge strane. 

Istraživači ističu da su u preispitivanju Drejkove jednačine (koja daje procenu broja civilizacija u našoj galaksiji sposobnih i voljnih da komuniciraju sa Zemljanima), za koju kažu da ima previše nesigurnih faktora, koristili razne poznate parametre, kao i modele hemijske i genetske tranzicije bitne za kreiranje života. 

Dobili su potpuno drugačiji model, prema kome šanse da smo sami u našoj galaksiji iznose 99,6 odsto, a da smo sami u delu univerzuma koji možemo da vidimo - do 85 odsto. 

Kada se model optimizuje kao prezentacija realne distribucije verovatnoće, možemo da zaključimo da je velika verovatnoća da ne postoji inteligentni život u univerzumu koji mi možemo da posmatramo, pa shodno tome ne treba ni da nas čudi to što do sada nisu detektovani znaci postojanja inteligentnog života. 

Ovo istraživanje ide u prilog teoriji Velikog filtera koja tvrdi da su veće šanse da napredne civilizacije unište same sebe, nego što imaju šansu da istraže Svemir. 

Ostaje, međutim, određeni procenat verovatnoće da negde u univerzumu, izvan dometa čoveka, postoji inteligentni život.