Zašto je ruski ambasador nepoželjan u Srebrenici?
Kako su mogli Dodik i Vučić...
Prema planu, Ivancov je trebalo da razgovara sa čelnim ljudima Opštine Srebrenica, načelnikom Mladenom Grujičićem i njegovim zamenikom Nerminom Alivukovićem.
Kako je za RSE izjavio načelnik Srebrenice Mladen Grujičić, posete Memorijalnom centru Potočari vrše se selektivno.
- Imali smo situaciju da je i predsednik Milorad Dodik posetio Memorijalni centar, da je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio, čak, i pozvan na komemoraciju. Ovde se, izgleda, vrši selektivno izbor ko može doći, ko je poželjan, a ko nije, bez obzira da li on negirao genocid ili podržavao tu kvalifikaciju - navodi Grujičić.
Grujičićev zamenik Nermin Alivuković, koji je ujedno i predsednik Organizacionog odbora za obeležavanje 23 godine genocida, navodi da Ivancovu nije bila namera da pruži podršku građanima Srebrenice.
- On je otkazao svoju posetu Srebrenici. Samim tim dovodi se sumnja u njegovu nameru. Očigledno je bila namera da poseti samo Memorijalni centar, a nisu ga interesovali problemi u Srebrenici i potrebe građana da Rusija, kao država, pomogne na svoj način - kaže Alivuković.
Inače, u saopštenju Upravnog odbora Memorijalnog centra Srebrenica-Potočari navodi se da "odluka o ograničenju pristupa i uskraćivanju dočeka nije doneta zbog ambasadora Petra Ivancova lično, već zato što bi predstavljao državu čiji zvanični stavovi počivaju na negiranju genocida u Srebrenici".
"Upravni odbor podseća da zvanični stav institucija Ruske Federacije o Srebrenici počiva na negiranju genocida i osporavanju pravosnažnih presuda Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog suda pravde, kojima je utvrđeno da je u Srebrenici počinjen genocid", ističe se u saopštenju.
Navedeno je i da je Rusija u julu 2015. godine, na 20. godišnjicu genocida u Srebrenici, kao stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija uložila veto i onemogućila usvajanje rezolucije o Srebrenici, koju je predložila Velika Britanija.