Sreća obasjala podstanarski dom

U međuvremenu, još jedna dobra duša je mislila na njih i poželela da ih obraduje.

U pitanju je naš verni čitalac Jovan Živanović iz Manhajma, rodom iz Modriče, koji je Golubovićima na kućnu adresu uputio 200 evra, što je Goluboviće iznenadilo i silno obradovalo, budući na sve nevolje sa kojima se svakodnevno suočavaju.

Dovoljno je reći da majka Vesna i otac Goran, oboje nezaposleni, pod tuđim krovom podižu devetoro dece. Žive od socijalne pomoći i od onoga što uspeju da zarade u nadnici, pa im često ponestane i za najosnovnije.

- Deca su bila presrećna. Naši maturanti Nikola, koji je završio Srednju saobraćajnu školu i Nemanja, koji je završio osmi razred samo zahvaljujući našim dobrotvorima imaju slike za uspomenu i CD, bili su lepo obučeni, kao i džeparac te večeri. Ni jednog trenutka se nisu osećali nelagodno među svojim vršnjacima. Ne znam kako da opišem njihovu radost i sreću. Veliko i od srca hvala, najpre gospodinu Jovanu Živanoviću iz Nemačke, jer zahvaljujući njegovoj pomoći imali smo dovoljno da uplatimo Nemanji upis u srednju školu i za lekarski pregled za koji je morao da ide do Ćuprije. Takođe i da se još jednom zahvalimo Radi Marković, Dragici Petrović, Veljku Prodanoviću i Rajki Tarlać koji su još pre više od mesec dana takođe poslali pomoć. Želimo im svu sreću ovog sveta. Da im se dobro dobrim vrati i da ih dobro zdravlje uvek služi, jer da nije bilo njih naša deca ne bi ni išla na matursko veče, niti bismo imali novac da kupimo lekove ćerki Marijani i za odlazak do Beograda na kontrolu - rekla je našim novinarima majka Vesna, poslavši i fotografiju svojih sinova slikanu tog svečanog dana.

Činjenica je da Golubovići kad ima posla, svi idu u nadnicu, ne bi li se izborili za opstanak. Posebno tokom letnjih meseci.

Uprkos svim mukama, deca su dobri đaci i studenti i daju sve od sebe da školu privedu kraju kako bi mogli da se osamostale.

Svi su lepo vaspitani, dobri i vredni, na šta su Golubovići najponosniji. Ipak, borba da svima omoguće ono bez čega ne mogu je neprestana.

- Ovih dana ćerka Marijana mora na kontrolu, a početkom jula i sin Kristijan zbog opekotine koju je zadobio prošle godine. Samo za njihov put do prestonice moramo, kako znamo i umemo, da izdvojimo oko 5.000 dinara (45 evra), a mi se jedva snalazimo za najosnovnije i to je "vrzino kolo" iz koga, nažalost, nikako da izađemo - rekla je Vesna Golubović, koja sa porodicom živi od oko 20.000 dinara socijalne pomoći, što ni izbliza nije dovoljno za njihove potrebe.