Telegraf za tvrdice

Majstor igre se prethodno dogovori sa krčmarom, pa krčmar sedne do nekog gosta, za koga se zna da je tvrdica, i to na kraj klupe, sa njegove desne strane. Tad majstor predloži "Hajdemo, ljudi, telegrafa".

Oni koji znaju u čemu je trik poviču mu: "Hajde, hajde", a najpre svako proveri da slučajno baš do njega nisu namestili krčmara.

Sad onaj što je predložio igru, šapne desnom drugu do sebe: "Donesi litar, dva vina", ili već koliko hoće. Onaj šapne to isto desnom drugu do sebe, pa tako sve redom dok narudžbina ne stigne do tvrdice. Tvrdica, za koga su unapred odredili da će platiti ceh, prevari se pa porudžbu kaže krčmaru, koji se baš zgodno zadesio do njega.

Krčmar se digne da donese vino, vičući: "Bujrum, bujrum, u mene je na prodaju!" pa postavi na sto onoliko vina koliko je naručeno.

Društvo odmah razgrabi vino i popije, a onaj koji je naručio plati i po nekoliko tura, jer se prevario pa naručio, iako to nije ni nameravao. Ako se tvrdica baš protivi, društvo to shvati kao priliku da se makar neko vreme sprda na njegov račun, pa posle plate ceh između sebe.

Vešt igrač će takođe pozvati društvo u kafani na opkladu, i pitati: "De, braćo, umije koji ovako brzo govoriti i hvatati?", pa se uhvati jednom rukom za nos, a drugom za uvo, tako da mu ruke budu prekrštene.

Potom, izmenjuje ruke što može brže, hvatajući se jednom rukom za nos, a drugom za uvo, i viče u isto vreme: "Evo nos, evo uvo."

Desna ruka mora uvek da hvata levo uvo, a leva uvek ide na desnu stranu. Kada to gleda neko ko nije uvežban, učini mu se da to nije nimalo teško.

Zato prihvati opkladu, pa i on počne, ali umesto da se uhvati za nos i uvo, obično se hvata za obraz, za brk ili se sastanu obe ruke na jednom mestu, što silno zabavi celu kafanu.