Sreda 27.06.2018.
00:10
D. Dekić - Vesti

Mladi beže glavom bez obzira

pixabay.com
Pravac bolji život: Omladina više nema iluzija

Alarmantno je, kaže ministarka bez portfelja Slavica Đukić Dejanović da je četvrtina studenata čvrsto rešena da ode i ne bi ih zadržala nijedna mera države.

- Nemačka je najpoželjnija država za život i to za studente svih profila sem za IT, koji bi najradije karijeru nastavili u SAD - rekla je ona.

Opustela sela

Slavica Đukić Dejanović napomenula je da je jedan od zadataka države intenziviranje saradnje sa visokostručnom intelektualnom elitom.
Ivanka Popović je ukazala i na zabrinjavajući trend unutrašnjih migracija, napominjući da bi ruralne sredine mogle da se ožive angažovanjem visokoobrazovanih ljudi.

Ministarka je navela da su na listi poželjnih zemalja za život i Švajcarska, Austrija i Norveška.

- Kada je reč o dužini boravka, 50 odsto njih ne planira da se vrati, 19 odsto bi nazad u domovinu kada obezbede dovoljno novca za pokretanje biznisa, a 13,8 odsto kada ekonomska situacija u Srbiji bude bolja i stabilnija - rekla je ona.

EU prazni Balkan

Za Nemačku kao najbolju destinaciju za život i rad osim srpskih studenata, izjašnjavaju se i mladi iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Prema poslednjim istraživanjima, najmanje dva miliona građana poreklom iz BiH živi u inostranstvu, a zemlju i dalje napuštaju profili medicinske struke. Nastavlja se i odliv mozgova iz Crne Gore, prvenstveno u Italiju i Austriju.

Najviše njih je kao prednosti života u inostranstvu navelo lakše dolaženje do posla u struci, bolje plaćen posao u svojoj profesiji, visok životni standard i veće mogućnosti za napredovanje u karijeri.

Trend iz nekoliko prethodnih godina koji se nastavlja govori da su za odlazak najzainteresovaniji oni čija struka se traži u inostranstvu, upravo studenti informaciono-komunikacionih tehnologija i medicine, a manje oni sa fakultetima društvenih nauka.

Šoferska tuga

Velika je inostrana potražnja za vozačima, zbog čega je prema nezvaničnim procenama, Srbiju poslednjih nekoliko godina napustilo više od 5.000 profesionalnih vozača. Većinom su otišli u Sloveniju, Hrvatsku, Nemačku i Holandiju, a među njima ima i mlađih kadrova koji su završili smer za profesionalnog vozača.
Razlog su male plate koje su u Srbiji od 200 do 500 evra, a u inostranstvu se kreću od 1.500, pa do 3.000 evra.

Studenti medicine, prema prošlogodišnjem istraživanju Infostuda , budućnost vide u inostranstvu, što pokazuje podatak da su, samo u 2015. i 2016. izdata 2.004 Sertifikata dobre prakse za lekare, potrebni za zaposlenje u inostranstvu. Zato se, kako kažu, srednjoškolci najviše prilično interesuju za medicinu i informacione tehnologije.

Upis na studije u Srbiji koji je u toku, pokazuje isti trend, a pored ova dva fakulteta, veliki broj želi i na Fakultet organizacionih nauka koji takođe daje dobre mogućnosti za master studije u inostranstvu ili zaposlenje u IT oblasti.

Rektorka: Boriti se za svakog studenta

Podaci su zabrinjavajući, a bili bi i drastičniji da su anketirani mladi koji su završili fakultet, kaže Ivanka Popović, novoizabrana rektorka Univerziteta u Beogradu. Ona smatra da fakultete treba osnažiti da budu atraktivniji za tržište rada, kao i da jačanjem proizvodnje mladi mogu da budu motivisani da ne odlaze iz zemlje.
- Moramo se boriti za svakog od 270.000 studenata, nezavisno od toga da li planiraju da odu u inostranstvo ili ostanu u zemlji, i da novom strategijom obrazovanja do 2030. utvrdimo smernice kojima bi uticali na nepovoljnu statistiku - kazala je Popović.
Studenti su se izjasnili i da bi odustali od odlaska kada bi im u Srbiji bilo obezbeđeno da pokrenu biznis, ili ako bi dobili stimulativne ili stambene kredite, pa podsticaj za bolji naučni rad.



 

2024 © - Vesti online