Poplava izmišljenih vesti u Srbiji (2): Laž se širi ko kuga
- Mi u Istinomeru od 2009. svakodnevno proveravamo da li političari govore istinu, da li ispunjavanju obećanja i da li su dosledni. Nažalost, statistika nam pokazuje da je više negativnih nego pozitivnih ocena. Veoma često, verovatno zarad sticanja jeftinih političkih poena, istina se zaobilazi, a nudi se građanima ono što žele da čuju. To nije politička odgovornost - pojašnjava naš sagovornik.
Veoma često se dešava, ukazuje on, da dezinformacije poteknu i od zvaničnika i institucija, i to posebno zabrinjava.
Teška bitka
- Bitka protiv lažnih vesti i dezinformacija danas nije laka. Upravo hiperprodukcija informacija koja se plasira na dnevnom nivou i lako širi putem društvenih mreža, zahteva i od građana da učestvuju u ovoj borbi. Ono što građani mogu da urade jeste da pre nego što zavedeni naslovom neke vesti, najpre pročitaju ceo tekst, pa je tek onda ako misle da je istinita, podele sa prijateljima i okolinom. Takođe je važno i da se informišu putem različitih izvora - savetuje Siniša Dedeić.
- Političari su vešti u odabiru činjenica koje će plasirati u javnost. Izbegavajući da stave te činjenice u kontekst, oni kreiraju za građane neku drugu stvarnost. To se moglo uočiti kroz nekoliko tehnika interpretacija činjenica koje političari koriste, poput poređenja neuporedivog, "Sagradili smo više kilometara auto-puta nego Nemačka" ili "Imamo manji deficit od Francuske"- navodi ovaj novinar primere.
Takođe se, kaže, često ističe pozitivno u jednom malom segmentu neke društvene pojave, ne bi li se dokazalo da je povoljan ceo trend.
- Jedna od korišćenih tehnika je bila i uporno ponavljanje istih iskaza, iako se veoma lako može utvrditi da nisu tačni, kao što su da "Srbija ima najnižu stopu PDV-a u regionu" ili da su "porodiljska prava u Srbiji bolja i veća nego u Nemačkoj"- priča Siniša Dedeić.