Čuvari časti i ugleda - košarkaši Srbije
Reprezentacija Srbije će se u Novom Sadu kompletirati 25. juna kada stigne i Boban Marjanović, poslednji kandidat sa revidiranog spiska želja selektora Aleksandra Đorđevića.
I iz srpske Atine, sa obala Dunava, put Gruzije, na prvu od dve poslednje utakmice trećeg prozora kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Kini, otići će 12 momaka predvođenih Markom Simonovićem, kapitenom i najstarijim članom državnog tima (rođen 30. maja 1986. u Prištini). Pre toga su na programu dve zatvorene trening utakmice sa Iranom, prva je bila sinoć u Futogu, druga će biti u subotu u SPC Vojvodina.
Orlovi od kada je Sale nacionale preuzeo brigu o vama, su retko odlazili iz Beograda, Novosađani su zaboravili kada su vas poslednji put videli.
- Bili smo poslednjih godina u Nišu, Vršcu, Kraljevu...sada smo u Novom Sadu. Tu smo tek jedan dan, osoblje u hotelu je veoma ljubazno, svi se trude oko nas. Vidi se da im je drago što smo im u gostima. Stigli smo u sredu, kasno popodne trenirali, večerali, u četvrtak smo pre podne opet trenirali, uveče igrali sa Iranom... Malo je slobodnog vremena, iza nas su naporne sezone i trudimo se da svaki slobodan trenutak iskoristimo da se odmorimo. Dakle, ovde smo zbog rada i odmora, to su naše jedine dve preokupacije - rekao je Simonović.
Iz Vas govori kapiten?
- Velika je odgovornost na meni, priznanje, poverenje koje sam dobio od selektora Đorđevića i hvala mu na tome. Moram na svakom koraku da dajem primer, i na terenu i van njega. Mi smo najbolja košarkaška nacija na svetu iza Amerikanaca i to ni u jednom trenutku niko od nas ne sme da zanemari. I u sportskom i u ljudskom smislu mi moramo da budemo oličenje najboljih. Da emitujemo najlepšu sliku o košarkaškoj reprezentaciji Srbije.
Kako se osećate kao najstariji u timu?
- U društvu mladih osećam se kao dečak. U ovom sastavu sa Nedovićem sam reprezentativac sa najdužim stažom i mi sa najviše iskustva smo tu da pomognemo mlađima i novajlijama da se što bolje uklope u nacionalni tim - zaključio je Simonović.
Marko Simonović je primer čoveka koji se nikada ne predaje. Od talentovanog dečaka, obično prekobrojnog u mlađim selekcijama za velika takmičenja, stigao je do statusa kapitena reprezentacije Srbije. Mnogi od onih koji su bili ispred njega u međuvremenu su zaostali i izgubili se. Eto putokaza za one u juniorskom uzrastu koji razmišljaju kojim putem ići dalje...