Darovi i podrška iz daleka
Istina, život Milice Đorđević (12) iz Prizrena na Kosmetu umnogome je olakšan zahvaljujući velikom srcu redovne donatorke Rajke Tarlać i njenog prijatelja Ljuba iz Sidneja koji su još protekle godine odlučili da preuzmu brigu o njenom školovanju.
Dobri ljudi iz naše dijaspore za to vreme kupili su njegovoj porodici kravu, kozu, laptop, radni sto, ležaj, mobilni telefon. Pomogli su mu i da se lepo i toplo obuče, da više ne oskudeva u hrani i da plati autobusku kartu do Srednje tehničke škole u Novom Pazaru gde pohađa smer informatike. Svim dobrotvorima oduživao se odličnim ocenama.
Podsećanja radi, na svaka dva meseca, Rajka i Ljubo šalju 300 dolara za Milicu posredstvom naše sidnejske Redakcije, znajući da će njihova pomoć stići do Milice i njene majke Evice, kako ne bi brinule oko najosnovnijih stvari. Pomoć čitalaca "Vesti", dobija i Nikola Matković iz Vučinića kod novog Pazara od petog razreda osnovne škole.
Želja mu je bila da postane profesor biologije, međutim, kako ulazi u tajne informatike sve je bliži fakultetu za programiranje. Ovaj mali genijalac leti stigne i da pomogne ocu Slavomiru i majki Jevrosimi Matković. Upravo zato su njegov trud, rad i zalaganje, Rada i Rajka iz Sidneja poželele da nagrade.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Kad je reč o Raici Markoviću iz Kragujevca, istina je da su "Vesti" o njegovoj sudbini nedavno pisale i mada nijednog trenutka nije zatražio pomoć, naši čitaoci s dalekog kontinenta poželeli su da nagrade, podrže i pomognu ovom čoveku koji od svoje skromne penzije izdržava porodicu.
Istina, Rajica je pre nekoliko meseci i zvanično je uvršten u enciklopediju savremenih srpskih pisaca, ali njegova deca nikada nisu videla more. Iako se na njegove strofe komponuju i pesme, ne samo što nije dobio nacionalnu penziju, već i od one invalidske koju prima ne može da kupi čak ni 100 evra.
Kako je između plaćanja struje i hrane za decu odabrao ovo drugo, već 20 dana je sa porodicom u mraku, a njegova supruga Olgica, koja potiče iz porodice koja je do Drugog svetskog rata posedovala pola centra Kragujevca, prinuđena je da na plus 30 peče hleb u smederevcu. Ipak, kad ovaj pesnik i njegovi ukućani pomisle da ne može biti gore, 28-godišnja ćerka Olivera se uhvati gitare i još jedan dan bez perspektive dobije smisao.
Ako već nema para, ima ljubavi. Priča o ovom pesniku i njegovoj složnoj, sedmočlanoj porodici iz Kragujevca, koja životne brige ne povezuje s tim koliko imaju novca već koliko su duhovno bogati, pogodila je u srce i naše čitaoce s drugog kraja sveta.
Sve navedene donacije, narednih dana, stići će u ruke onih kojima su namenjene. A sve što u znak zahvalnosti budu poručili, dobri ljudi koji su mislili na njih moći će da pročitaju u jednom od narednih izdanja našeg lista.
