Žetva propada zbog alave države
Dragan Kleut, poljoprivrednik iz Stajićeva, juče je bio i u Beogradu i Novom Sadu, pokušavajući nadležnima da ukaže na to da je žito rodilo, a da on novca za žetvu nema. Odgovor bio je da jeftinije gorivo stiže, ali u septembru.
- Pšenica bi trebalo da se žanje za dva tri dana, čim vremenski uslovi dozvole. U septembru je kasno za nas, jer mi trenutno trošimo i do 300 litara goriva. U septembru ćemo i suncokret morati da vršimo s ovako skupom naftom i to je za nas neizdrživo - kaže Kleut.
Poljoprivredni stručnjak Branislav Gulan u izjavi za "Vesti" kaže da je Srbija jedina država u regionu koja nema takozvano plavo gorivo, odnosno po povlašćenim cenama.
Bacanje malina
Srbija svake godine proizvede između 60.000 i 100.000 tona maline, a samo od izvoza ovog voća godišnje se inkasira oko 300 miliona dolara. I pored toga, država dopušta hladnjičarima da proizvođače uslovljavaju i kroje im niske otkupne cene. Stoga umesto da beremo devize, naši malinari prosipaju voće - kaže Gulan.
- Srbija ima 408.000 traktora i 25.000 kombajna, a gotovo svi su stariji od 30 godina. To znači da troše više goriva nego nove mašine. Seljacima treba regresirano gorivo sad, jer prve pare očekuju tek od ubiranja pšenice. A kako će da zarade taj novac ako ne mogu da kupe gorivo po aktuelnoj ceni - kaže Gulan.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je obećao neko rešenje, ali prema rečima Borislava Čizmaša iz udruženja Banatski paori još ništa nije realizovano. Paori iz različitih udruženja ovog puta su jedinstveni i zahtevaju potpuno ukidanje akciza za gorivo. Od države, kažu, ne traže ni dinar, samo da ne plaćaju ono što ne mogu da podnesu.
Za svaki litar nafte koji potroše na njivi, srpski poljoprivrednici državi daju 56 dinara (oko pola evra evra) na ime akciza. Kada se saberu troškovi svih paora u Srbiji, novac koji daju za akcize jednak je kompletnom agrarnom budžetu države Srbije za godinu dana.