Ukrajina i SAD odlučne da razore ključni projekat, ali...

On je nazvao "Severni tok 2" "apsolutno politizovanim projektom koji je usmeren protiv Ukrajine" i dodao da će njegova izgradnja uzeti gotovo tri milijarde dolara iz budžeta Ukrajine.

- Zato mi aktivno pregovaramo sa Nemačkom. Pozivamo ih da stvore međunarodni konzorcijum za upravljanje državnim gasnim sistemom Ukrajine. Ali uslov za učešće je zaustavljanje "Severnog toka 2" - rekao je Porošenko.

Porošenko je dodao da su i američki partneri takođe "odlučni". Istovremeno, on nije otkrio sve instrumente uticaja, ali je izrazio nadu da bi bilo moguće zaustaviti realizaciju projekta.

Kijev je više puta saopštio da želi da ostane tranzitna zemlja za ruski gas u Evropu. Tekući tranzitni ugovor ističe krajem 2019. godine. U tom smislu, Ukrajina je kategorično protiv postavljanja novih gasovoda oko svoje teritorije.

Ruski politikolog Ivan Mezjuho smatra da Porošenkov poziv neće imati odjeka u Evropi, a da će Brisel slediti isključivo svoje interese. 

- U odnosima sa Rusijom Evropa sledi svoje nacionalne interese, a ja sam siguran da EU uopšte ne mari za ovakve izjave ukrajinskog predsednika. Pre svega, ujedinjena Evropa razmišlja o svojoj energetskoj bezbednosti, a sada se nalazi pred teškim izborom: da li da, uprkos antiruskim sankcijama, nastavi saradnju sa Rusijom u energetskoj sferi ili da prekine saradnju sa našom zemljom i započne sa Amerikom, koja ne može da zadovolji zahteve evropskih država u energetskoj sferi. Porošenko, dajući takve izjave, želi samo da skrene pažnju međunarodne zajednice na sebe - smatra Mezjuho.

Projekat "Severni tok 2" podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda ukupnog kapaciteta od 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje od obala Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke.

Dozvolu za izgradnju gasovoda već su izdale Nemačka, Finska i Švedska. Kompanija "Nord strim 2" takođe mora da dobije saglasnost iz Danske.

Protiv projekta su neke zemlje - pre svega Ukrajina, koja se plaši gubitka prihoda od tranzita ruskog gasa, kao i SAD, koje imaju ambiciozne planove o izvozu svog tečnog prirodnog gasa u Evropu. Takođe, Brisel želi da Ukrajina sačuva status zemlje tranzitera.

Pored toga, Letonija, Litvanija i Poljska zajednički su izjavile da nisu odobrile izgradnju "Severnog toka 2". Njihovi lideri takođe smatraju da je to politički projekat.