Tajni podaci SAD o ubijanju civila u Avganistanu
Internet stranica "Vikiliks“ poznata po tome što dolazi do poverljivih dokumenata i snimaka, objavila je na internetu oko 200.000 strana poverljivih dokumenata vezanih za rat u Avganistanu, koje novinari nazivaju jednim od najgorih slučajeva curenja tajnih informacija u istoriji.
"Vikiliks“ je prikupio više od 91.000 dokumenata - uglavnom izveštaja pripadnika američkih oružanih snaga i obaveštajnih službi u Avganistanu od 2004. do 2009. godine, preneo je BBC (Bi-Bi-Si).
Poverljivi dosije veb sajt „Vikiliks“ naziva "Američki ratni dnevnik", a u njemu se, između ostalog, nalaze podaci da su francuski vojnici 2008. godine otvorili vatru na autobus pun dece i tom prilikom je povređeno njih osmoro.
U sličnom incidentu američki vojnici su ubili ili ranili 15 putnika. Poljski vojnici su 2007. godine izgleda iz osvete granatirali selo u kojem se održavala svadba i među mrtvima je navodno bila i jedna trudnica.
Organizacije za ljudska prava kažu da ovi dokumenti samo potvrđuju da međunarodne snage u Avganistanu kriju prave razmere stradanja civila.
Poverljiva dokumenta, međutim, ne otkrivaju samo detalje o stradanju civila - drugi problematični aspekt rata na koji ukazuju je dvojna uloga pakistanske obaveštajne službe u ratu u Avganistanu.
Zvanično, Pakistanci pomažu Amerikancima i drugim stranim trupama u nastojanju da izađu na kraj sa talibanima i stabilizuju Avganistan, ali izveštaji američkih oficira i obaveštajaca koji su sada procureli u javnost navode na zaključak da pakistanski obaveštajci blisko sarađuju sa talibanima u Avganistanu.
Ljudi koji vode "Vikiliks" su poverljiva dokumenta do kojih su došli podelili sa tri lista - američkim "Njujork tajmsom", londonskim "Gardijanom" i nemačkim "Špiglom", tako da i ta tri lista donose detalje iz "Američkog ratnog dnevnika".
U Beloj kući su veoma ljuti zbog curenja poverljivih izveštaja i navode da bi to moglo da ugrozi živote vojnika u Avganistanu i američku nacionalnu bezbednost, a "Vikiliks" to negira jer su, kako kažu, u nekim slučajevima uklonili imena i detalje koji bi omogućili identifikovanje oficira i obaveštajaca.
Bela kuća, takođe, ukazuje da su se incidenti o čijim je detaljima reč dogodili u vreme kada je predsednik bio DŽordž Buš i kada američke snage u Avganistanu nisu imale dovoljno sredstava i opreme, ističući da je američki predsednik Barak Obama prošle godine usvojio novu strategiju za Avganistan i izdvojio dodatna sredstva.