10+10 sa Suzanom Mančić

1. Ko je najzaslužniji za vašu karijeru?
- Za moju karijeru je najzaslužnija moja mama, koja me je uvek bodrila, verovala u mene i hrabrila me da idem napred.

2. Kako se borite sa tremom?
- Verovali ili ne, nemam tremu. Imala sam tremu jedanput kada sam pevala za maršala Tita na Tari. Bila sam jako mlada, držala sam se do pred sam izlazak na scenu, a onda su kolena počela da mi klecaju...

3. Koji aplauz pamtite?
- Sa nastupa u Moskvi sredinom devedesetih. Na prve taktove pesme "Tamo daleko" publika je ustala, ljudi su pevali zajedno sa mnom, držeći desnu ruku na srcu. Aplauz je jako dugo trajao, a ja sam izašla sa bine sa suzama u očima.

4. Šta sebi nikada nećete oprostiti?
- Što sam odbila ponudu za glavnu žensku ulogu u kultnom filmu "Nacionalna klasa" Gorana Markovića.

5. Kome se divite i zašto?
- Hodačima na žici. Probajte, pa ćete videti zašto...

6. Kao dete maštali ste da budete...?
- Balerina! Kao malu roditelji su me vodili na baletske predstave u Narodno pozorište. Tako sam zavolela balet, čak sam pohađala baletsku školu, ali morala sam patike da okačim o klin, jer sam naglo izrasla.

7. Kakvu muziku slušate?
- Volim sve žanrove, narodnu, zabavnu, rok, džez i klasiku, muziku samo mogu da delim na dobru i lošu.

8. Odmor koji pamtite i po čemu?
- Uvek sam maštala da odem na Mauricijus i kada se to napokon ostvarilo, bila sam jako razočarana, možda baš zato što su moja očekivanja bila velika.

9. Gde biste najradije živeli?
- Obožavam putovanja, ali uvek se sa velikom radošću vraćam u moj Beograd, to je moj grad, tu je moj dom i moje utočište.

10. Neostvarena želja?
- Da naučim da zavijam sarmu.