Istorijske promene na mapi Evrope (3): Rusi prete praznom puškom
Naime, Evropa uvozi nešto manje od 40 odsto plavog energenta iz Rusije, ali i tu ima ogromnih razlika. Recimo, baltičke zemlje i Finska su 100 odsto zavisne, ali Španija i Portugal ne uvoze uopšte. Italija uvozi 27, Francuska 14, Švajcarska 12 i Belgija svega pet odsto.
Pravo pitanje je šta bi ruska pretnja zavrtanjem slavine mogla da znači. Ekonomista Vladimir Gligorov ukazuje da je to pretnja praznom puškom. U autorskom tekstu za "Peščanik", Gligorov između ostalog navodi:
- Zavisnost Rusije od izvoza samo malog broja proizvoda čini da je ona izložena većem riziku jer od prihoda od njihovog izvoza zavisi i javna i privatna potrošnja. Naravno, i mogućnost uvoza, što je značajan dodatni udarac na blagostanje, jer alternativne domaće proizvodnje nema. Nasuprot tome, Ukrajina zaista proizvodi malo, iz mnogobrojnih razloga, ali u meri u kojoj ona proizvodi izvoznu industrijsku i poljoprivrednu robu, stabilnost njenog izvoza je veća, bar dok su prilike uobičajene - navodi Gligorov.
I sada, tu je taj problem ruske velike zavisnosti od malog broja proizvoda za izvoz i sa tim povezane potrebe da tom robom utiče na kretanja na tržištu, što je izazov da se potegne za instrumentima moći.
- Kada bi to bila mala zemlja, sva je prilika da bi, recimo kao Norveška, gledala da se osigura od tržišnih rizika. To ne mora da bude najjednostavnija stvar na svetu, ali je bar problem jasno definisan i nije potrebno tragati za nekim posebnim merama, za nekim izvorom moći kojim bi se obezbedile povoljne prilike na tržištu. U slučaju velike zemlja kao što je Rusija, koja je takođe veoma zavisna od izvoza male grupe proizvoda, veliko je iskušenje da se posegne za silom, jer eventualno povećanje proizvodnje i prodaje, usled uticaja na cene, može da dovede do manjih, a ne većih prihoda. Uz to, tu su i veoma nestabilna kretanja cena koja se u velikoj meri prenose na unutrašnju privrednu i političku nestabilnost - ocenio je Gligorov.