Istorijske promene na mapi Evrope (2): Cevi na dnu Baltika
Očekuje se da se Danska izjasni do kraja ovog meseca, a dosad su saglasnost za ovu gradnju na dnu mora dale Nemačka, Finska i Švedska. Zahvaljujući Stokholmu, Gasprom će moći da postavi cevi dužine 510 kilometara na dnu Baltika u ekonomskoj zoni koja pripada Šveđanima.
Dva glavna protivnika gradnje Severnog toka 2 su Ukrajina i SAD, koje imaju svoje računice. Amerikanci pokušavaju da povećaju prodaju svog gasa Evropi, a najveći konkurent im je Gasprom. Što se tiče Ukrajine, ona ne želi da izgubi tri milijarde dolara, koliko zarađuje na tranzitu ruskog gasa preko svoje teritorije.
Kijev se nada da će, ako uspe da zaustavi gradnju Severnog toka 2, zarada na tranzitu ruskog goriva preko Ukrajine biti još veća, jer planira da poveća za trećinu cene tranzita. Postojeći ugovor između Gasproma i ukrajinskog Naftogasa ističe 2019. godine.
Predsednik Rusije Vladimir Putin i rukovodstvo Gasproma više puta su izjavljivali da će se i posle gradnje Severnog toka 2 koristiti ukrajinski gasovod ako za to bude postojala potreba. Na tome insistira i Nemačka, koju sada u Kijevu optužuju da su joj ekonomski interesi najvažniji, pa se zato i dogovara o postavljanju cevi na dnu Baltika.
Koliko je zapetljan problem tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu pokazuje i to što je Gasprom izgubio spor na arbitražnom sudu u Stokholmu. Ukrajinci su tužili Gasprom da ne ispunjava obaveze po postojećem ugovoru, pa su mu ostali dužni 2,56 milijardi dolara. Gasprom je osporio tu sudsku odluku i počeo proceduru raskida ugovora.
Na drugoj strani, Ukrajina je krenula u naplatu milijardi koje joj je presudio arbitražni sud u Stokholmu. Predsednik Ukrajine Petar Porošenko nada se da ruski projekat Severni tok 2 neće biti realizovan jer to neće dopustiti SAD i saveznici. Porošenko stalno ponavlja da je Severni tok 2 politički, a ne ekonomski projekat.
Smanjen tranzit
Tokom 2017. godine je preko ukrajinskog gasovoda u Evropu stiglo 93,5 milijardi kubika plavog goriva. Kad proradi Severni tok 2, prema rečima Alekseja Milera, prvog čoveka Gasproma, preko ukrajinskog gasovoda bi moglo da u Evropu stiže između 10 i 15 milijardi kubika gasa. Drastično smanjenje tranzita preko Ukrajine dovelo bi u pitanje rentabilnost ukrajinskog gasovoda.