PERUŠIĆ

Oslanjajući se na delo etnologa, akademika J. Erdeljanovića "O poreklu Bunjevaca" i neke druge radove, proizlazi da familija Perušić nije izvorno bunjevačkog porekla nego je bila, nesporno, srpsko-pravoslavna.

Prema Đ. Janjatoviću - "Prezimena Srba u Bosni" - još krajem 19. veka, bilo je porodica s prezimenom Peruš s krsnom slavom Sv. arhiđakon Stefan u parohiji Vrbica kod Livna, a Perušinović i Perušić, sa slavom Đurđevdan, u parohiji Brainci, kod Vlasenice, i parohiji Vareš.

U Crnoj Gori Perušići su zabeleženi u Kučima i Prčnju i Boki Kotorskoj, Perušina, odnosno Perušić u Stolivu - s napomenom da su došli iz Hercegovine i Gornjoj Lastvi kod Tivta, navodno iz Stare Crne Gore, te Peruškovići, u Kutima kod Risna i Herceg-Novom, doseljenici iz Popova Polja.

Objašnjavajući nedavno prezime Perišić zaključili smo da je patronimičko od zabeleženog hipokoristika Periša, nastalog od posrbljenog grčkog imena Petar - a spomenuli da nije nađen analogni oblik "Peruša".

U međuvremenu smo u predelu Livanjskog Polja našli prezime Peruš koje je možda i izvorni oblik (?) tog pretpostavljenog, nešto drugačijeg, "imena odmilja" koji je, zatim, postao i samostalno prezime, kasnije sa dodacima "ina" i (ov)ić.

Čini nam se manje uverljivim hipoteza da je Perušić samo pisarska izmena oblika Perišić, a navod o izbavljanju pretka iz turskog ropstva, elemenat porodične legende. Perušići su, sigurni smo, došli znatno kasnije i to kao pravoslavni Srbi, pa tek u Bačkoj pokatoličeni i "pobunjevčeni".