Akademija ne haje za naučnika
Možda i zato što je njegov naučni rad u medicini konkretno merljiv, za razliku od društvenih nauka, Stojković je najburnije reagovao na činjenicu da mu kolege iz Odeljenje medicinskih nauka nisu dali dovoljan broj glasova kako bi nastavio utakmicu za izbor u najvišu naučnu i umetničku ustanovu u državi.
U naučnoj zajednici gleda se broj objavljenih i broj citiranih radova, tzv. H indeks. Stojković je od svih kandidata iz oblasti medicinskih nauka imao najveći H indeks - 60. Njegov indeks je čak veći od zbira H indeksa ostalih kandidata koji su prošli u sledeći krug!
- Iz ovog ugla, ovi kandidati koji su prošli su željeni kandidati samog odeljenja, a ja kao kandidat koji ima više naučnih referenci nego sva četiri kandidata, nisam bio nečiji željeni kandidat i zato verovatno nisam prošao - prokomentarisao je Stojković za TV N1.
Podsetimo, doktor Stojković je posle uspešne naučno-istraživačke karijere odlučio da svoje znanje stavi u funkciju roditelja koji ne mogu da imaju decu pa je sa suprugom u svom rodnom mestu otvorio kliniku za lečenje steriliteta. Možda mu je politički angažman kao kandidata za narodnog poslanika DS-a na izborima 2012. otežao prolazak za članstvo u SANU.
Kriterijumi za selekciju užeg izbora ostaju nejasni, jer bar kada se radi o prirodnim naukama, učinak je merljiv, pa se postavlja pitanje kojim su se merilima vodili akademici po odeljenjima?
Potpredsednik SANU Zoran Popović kaže da je normalno da ima nezadovoljnih.
- Možda ima i nekih nelogičnosti u odlukama, ali to je svojstveno svakom izboru i svakoj selekciji koja se pravi - kaže on.
Nema mesta ni za Vitezovića
Među onima o kojima se neće glasati na izbornoj skupštini SANU u novembru ove godine, zato što nisu dobili podršku nadležnih odeljenja u okviru akademije, nalaze se i široj javnosti poznata imena, kao što su sociolozi i politikolozi Dragoljub Mićunović, Zagorka Golubović i Slobodan Samardžić, kompozitor Zoran Erić, književnik Milovana Vitezović ili slikar Miloš Šobajić.
Genetičar Stojković poručuje da se više nikada neće prijaviti, a za utehu mu služe primeri iz dalje i bliže prošlosti kada izabrana nisu ili su izabrana u akademiju tek pred kraj života neka od najvećih imena srpske nauke i umetnosti.
Najdrastičniji primer je slučaj sa slavnim Nikolom Teslom. On je kao mlad, ali sa već priznatim patentima bio predložen za tadašnje Srpsko kraljevsko društvo ali je u konkurenciji jednog učitelja iz Jagodine izgubio i to sa četiri puta manje glasova! Slavni Mihajlo Pupun je ostao samo dopisni član, dok najveći vladar srpskog jezika Miloš Crnjanjski nije udostojen prijema u SANU bez staža dopisnog člana, za razliku od Miroslave Krleže. Akademici vođeni političkim oportunizmom su direktno primili u članstvo i jednog Edvarda Kardelja, komunističkog ideologa iz Slovenije i nesuđenog Titovog naslednika.
Lentu akademika, čoveka nezavisnog duha i pravičnih vizija jedini je odbranio akademik Ivan Đaja jer je samo on odmah posle Drugog svetskog rata glasao protiv proglašenja Josipa Broza Tita za počasnog akademika.