Vajar Crne Gore Mijo Mijušković (10): Od pravde do nepravde
Počeo je grabež
Kad je on 1992. godine izašao iz te kuće, do punog izražaja je došao rušilački, vandalski mentalitet i nemar onih koji su ga nasledili, koji nisu imali srca za umetnost. Prosto rečeno: čim su mu videli leđa, počeo je grabež i sistematsko uništavanje i devastiranje njegovog dela, po sistemu, koga nije ni dela mu nije...
Kad su uništene mnoge njegove skulpture, prvenstveno one rađene u drvetu, nestale vredne slike i druge umetnine, nemerljivo umetničko blago koje je on tu sabirao, Mijušković je teška srca - jer po prirodi nije džangrizalo i čovek za svađu i sporenje - presavio tabak i preko suda zatražio zaštitu svog dela i obeštećenje. Doživeo je, međutim, gorko razočaranje.
Sudanija je trajala 17 godina. U međuvremenu, kad je shvatio da se sve namerno odugovlači i zavija, naumio je čak da i štrajkom glađu upozori, opomene i eventualno izvrši pritisak na pravosuđe. U tome ga je, međutim, sprečio tadašnji ministar kulture u crnogorskoj vladi, Branislav Mićunović, tako što mu je vijetao zlatna brda i doline, da će sve biti rešeno brzo i kako je i po božjoj i po ljudskoj pravdi. Postarao se čak da mu obezbedi i susret sa tadašnjim predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovićem, koji mu je takođe obećao što nije ni iskao i on je poverovao ljudima i odustao od protesta i tog nesvakidašnjeg načina isterivanja pravde.
Naši i njihovi
Mijo Mijušković se već više od četvrt veka povukao u samoću i mir Suvog Potoka iznad Sutomora, gde u tišini i dalje, uprkos silnim godinama, neumorno stvara, daleko od svih aktuelnih crnogorskih podela i deoba na "naše" i "njihove":
- Ja sam uvijek svoj, a ti "naši" i "njihovi" često su bili i naši i njihovi, prema potrebi i interesu. To mi je bilo uvijek odvratno i strano - rekao je skoro u jednom razgovoru sa novinarom Radomirom Petrićem.
Sve je, međutim, ostalo na obećanjima! Osnovni sud u Podgorici je, istina, u dva navrata presuđivao u njegovu korist i nalagao Hidrometeorološkom zavodu Crne Gore da Mijuškoviću na ime obeštećenja plati 80.000 evra, ali je Viši sud obe presude ukinuo.
U prvom slučaju sve vratio na početak i naložio novo suđenje, a kad je uvideo da Osnovni sud ostaje pri stavu da je Mijušković oštećen i da je pravedno da za to dobije određenu finansijsku satisfakciju, Viši sud je sam preinačio presudu i presudio u korist tuženog Hidrometeorološkog zavoda, a Mijuškovića, vajara i skulptora svetskog glasa, dobitnika mnogih prestižnih nagrada za umetnička ostvarenja, pored ostalog i dobitnika najvišeg crnogorskog državnog priznanja, Trinaestojulske nagrade, obavezao da plati pozamašne sudske troškove sa pripadajućim kamatama.
Od nezaslužene kazne i poniženja koje je trpeo 17 godina, od toga što mu je po kratkom postupku stavljena zabrana na penziju kako bi državni budžet bio obeštećen, Mijuškoviću je teže pala svojevrsna uvreda, odnosno pravda zasnovana na laži i nepravdi.
Naime, u obrazloženju presude je istaknuto da je Mijuškoviću, bajagi, ustupljen stari dvorac kralja Nikole u Nikšiću, valjda da bi u njemu smestio svoje umetničko blago, i da mu je uz to tobož dodeljeno 50.000 nemačkih maraka i 30.000 evra novčane pomoći!
Izdala ga država
Uzalud su Mijušković i njegovi pravni zastupnici potom tražili da sud pokaže dokaze na kojima zasniva tvrdnje o donacijama, dvorcu i novcu na osnovu kojih su izrekli takvu presudu. Uzalud su i Vrhovnom sudu pisali da su to laži i izmišljotine.
Uzalud su se obraćali i Ustavnom sudu Crne Gore - sve je ostalo kako je presudio Viši sud, a Mijušković potom nije želeo da pravdu traži u Strazburu jer je smatrao da bi to bio šamar sopstvenoj otadžbini za koji on nema ni želje ni volje.
Njemu, kako ističe, nisu potrebne nikakve pare, ali se ne može odreći onoga što je svojim rukama stvorio, a gnuša se, gnevan je i do srca ga boli takav odnos jer je, kako veli, svoj Nikšić i svoju zemlju uvek predstavljao na najbolji način i kako je najlepše umeo.
Više od 40 izložbi
Mijo Mijušković je do sada više od 40 puta samostalno izlagao širom bivšeg jugoslovenskog prostora, ali i u više evropskih zemalja (samo u francuskoj je imao sedam samostalnih izložbi). O grupnim izložbama da se i ne govori, a pored brojnih galerija i privatnih kolekcija širom negdašnje Jugoslavije, njegove skulpture su dospele i u više evropskih i svjetskih galerija i uglednih institucija - dospeo je tamo gde svi ne mogu.
Sutra - Vajar Crne Gore Mijo Mijušković (11): Od pravde do nepravdeBolji je od Henrija Mura