Voda i kupatilo preka potreba

D. N. Petrović

Doneo prvu pomoć: Hido Muratović sa Veliborom i Stojanom

Ovim jedinim preostalim žiteljima sela "izgubljenog" u planinskom bespuću na granici novopazarske i sjeničke opštine, za početak ovaj dokazani dobrotvor uručio je najneophodnije namirnice, nešto od odeće i obuće i 50 evra koje će im, kako ističe baka Stojana, dobro doći za nabavku "hitnih" lekova.

Još 100 evra oboleloj starici i njenom sinu je poslao, a Hido uručio, naš čitalac iz Beča Marko Nikolić, koji je svojim prezimenjacima poručio da se bore i izdrže sve nedaće koje su ih snašle i da veruju u bolje sutra, ali i u pomoć dobrih ljudi. Posebno ga je, kako je naglasio, fasciniralo to što je Velibor ostao na selu i žrtvovao svoj život i svoju budućnost da bi bio uz bolesnu majku.

- Hvala Hidu, hvala svim njegovim saradnicima, hvala "Vestima". Nismo bili gladni i žedni, ni goli, niti bosi, imamo kravu i nekoliko kokošaka, a i ja borim svim silama da zaradim bar za golo preživljavanje. Ipak, svaki dinar i svaki evro zlata su nam vredni jer mnogo trošimo za majčino lečenje (dva puta operisala opasni maligni tumor na vratu) i za gorivo jer često traktorom moram da je vozim na lekarske preglede i kontrole u 40 kilometara udaljeni Novi Pazar - priča skromni Velibor.

D. N. Petrović

Velibor strahuje da ne ostanu odsečeni od sveta

Samo put da poprave

- Hvala Hidu, hvala našem prezimenjaku i velikom čoveku Marku iz Beča, hvala svima koji su se raspitivali za nas. Mnogo nam znači saznanje da nismo sami i da još ima dobrih ljudi radih da nam pomognu u nevolji. Ja sam stara i bolesna, ne verujem da ću još dugo, ali zbog mog Velibora i zbog još mnogo njegovih vršnjaka koji su ostali u zabitim selima i država i opština bi trebale da nam pomognu. Ne tražimo im ni pare, ni namirnice, ni lekove... Samo put da nam poprave - žali se baka Stojana Nikolić.

Naglašava da kad god zagrmi gleda u nebo i strahuje.

- Naš najveći problem je put do sela koji delimično prolazi kroz šumu. Voda ga je dobrim delom uništila, bojimo se da bismo posle prve veće kiše mogli ostati odsečeni od sveta. Sami smo nemoćni da oštećenja popravimo, a od Mesne zajednice Vučinići i opštine Novi Pazar nema odgovora na naše stalne zahteve za pomoć. Posebno brinem kako ću majku odvesti na terapije i kontrole - žali se Velibor i dodaje da mu je druga velika muka i nerešiv problem to što u kući nema vodu i kupatilo:

- Majka teška, jedva pokretna, na štakama i bolesna, sama ne može da brine o sebi, pa moram da je kupam u metalnom koritu. Nije mi teško, za moju Stojanu bih sve učinio, ako treba i život dao, ali bih voleo kad bi nam neko pomogao da uvedemo vodu, uredimo bar jednu sobicu i sagradimo kupatilo. Naš život iz korena bi se promenio, vredelo bi živeti i ovde, u zabitoj Dragaljevini.