Ana među vladarima iz senke
Svake godine se raspravlja o širokoj paleti tema, a ove godine dominiraju nejednakost u svetu, odnosi sa Rusijom, kako sarađivati sa vladom u SAD i slično. Svake godine na konferenciji se okupi stotinak najmoćnijih navodnih krojača svetske sudbine među kojima ima političara, pripadnika kraljevskih porodica, moćnika iz vojnoindustrijskog i bankarskog sektora, prvih ličnosti naftnih kompanija, i drugih. Sastanci se zakazuju jednom godišnje od 1954. godine s ciljem negovanja odnosa između Evrope i Severne Amerike i prema informacijama koje su javnosti dostupne oko dve trećine učesnika dolazi iz Evrope, a ostatak iz Severne Amerike. Grupa je osnovana u jeku Hladnog rata kao neka vrsta debatnog kluba o tada narastajućoj pretnji komunizma u Evropi. Osnivač je bio holandski princ Bernard Bajsterfeld (1911-2004), a vremenom se agenda menjala.
Hoćeš vino - plati
Jedino što je uspelo da procuri u javnost jeste da je konferencija urađena kao okrugli sto, da se drže predavanja ili diskusije u trajanju od po 90 minuta. U pauzama je uobičajeno posluženje u bifeu, ali i vino koje mora da se plati.
Poziv premijerki Brnabić je uputio Henri de Kastris, predsedavajući Upravljačkog komiteta Grupe, nekadašnji predsednik borda direktora multinacionalne osiguravajuće kompanije Aksa. Preciznije, poziv joj je stigao baš posle njenog izlaganja na sastanku grupe Novi lideri za Evropu na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.
Inače, učesnici Bilderberške konferencije podležu posebnim pravilima, a najvažnije je takozvano pravilo Četam hausa, a što znači da imaju strogu obavezu ćutanja o sadržaju i razgovoru konferencije. Izvan objekta u kojima se konferencija održava, ne smeju da otkrivaju, komentarišu i bilo šta pričaju o samom događaju.
Samo tri premijera
Bilderberg grupa ima svoje stalne članove, ali je krug vrlo ograničen. Svi ostali pozvani su aktuelni ili bivši funkcioneri državnih institucija ili ekonomskih korporacija. Pored premijerke Brnabić, kao učesnici sastanka najavljeni su, između ostalih, i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, premijeri Holandije Mark Rute, Belgije Šarl Mišel i Estonije Juri Ratas, direktorka Uneska Ordi Azulaj, Tarner internešenela Gerhard Ziler, kao i vodeći ljudi kompanija poput Fijata i Rajan Era. Tvrdo jezgro ove grupe činili su Dejvid Rokfeler, koji je preminuo prošle godine i Henri Kisindžer, a ostatak članova se bira i poziva po trenutnoj aktuelnosti, odnosno po tome koliko je perspektivno "slušati" ih.
Nije dozvoljeno ni hvatanje beleški ni snimanje, a prisustvo medija je zabranjeno. Naime, ovo pravilo utvrdile su britanske diplomate okupljene oko Kraljevskog instituta za spoljne poslove, a cilj ovako striktnih pravila jeste da se svi učesnici osećaju slobodno da kažu šta misle i šta im je na srcu, bez straha da će njihove reči osvanuti u medijima. I zadivljujuće, u prethodnih 66 godina niko nije prekršio ovo pravilo.
Naravno, upravo ova diskrecija se u medijima često brka sa tajnovitošću, a gde su tajne, tu je i plodno tlo za teorije zavere. Tako se Bilderberg grupi pripisuju fantastične moći. Najlakša teorija zavere je postavljanje, odnosno rušenja vlada, ali i izazivanje bolesti kako bi se farmako industrija bogatila, prekrajanje granica, izazivanje kriza i njihovo kontrolisanje. Sve, naravno, u cilju bogaćenja uskog kruga ljudi koje teoretičari zavere vole da svrstavaju u šaroliku lepezu "vladara iz senke". Ovom misterioznom klubu se pripisuju "zasluge" za osnivanje EU, za NATO bombardovanje Srbije, ali i za izbor američkog predsednika Baraka Obame. Po nekim izvorima, na njihovim sastancima rođen je i evro. Ništa od ovoga nikada nije dokazano, a misterioznost organizacije iznova raspaljuje maštu ljudi.