Video-igricama do folklora
- Mama me je naterala. Postavila je uslov ili ću igrati folklor i dobiti video-igrice koje sam želeo, ili uopšte neću moći da igram igrice. Takva zabrana u tom trenutku za mene je bila nemoguća, pa sam morao da pristanem, samo da bih mogao i dalje da "visim" na računaru. Međutim, posle samo nekoliko proba, meni se veoma dopalo. Sada ne mogu da dočekam da krenem na probu - počinje priču Andrej.
Kako kaže, ne postoji bolja stvar za relaksaciju od probe.
- Kada imate naporan dan, ceo dan radite ili učite, samo uđete u salu i sve muke nestanu. Izigram se i rešim se i umora i nervoze. Mnogo mi je drago što me je mama naterala da se bavim folklorom. Sada imam divne prijatelje, pun "kofer" nezaboravnih uspomena za prethodnih 11 godina - ispričao je Andrej.
Koliko potpisa, toliko piva
Posebnu pažnju na tribinama tvrđave Kastel gde je održana ovogodišnja Folklorijada privlačili su članovi ansambla "Sveti Sava". Andrej i njegovi drugovi, imali su bezbroj potpisa markerom po rukama i nogama. Kako su nam šaljivo objasnili, reč je akciji nazvanoj Koliko potpisa, toliko piva.
- Kao što sam naziv kaže, koliko potpisa sakupim, toliko piva moram da popijem. A potpisnici moraju da plate pivo - objasnio nam je kroz smeh Andrej.
Ekipa "Vesti" nije propustila priliku da se potpiše, pa smo simpatičnog mladića, kako pravila akcije nalažu, morali da počastimo pivom.
Ponosan na brata
Njegov mlađi brat Aleksandar (16) takođe igra folklor, a na ovogodišnjoj Smotri folklora imao je i solo tačku, na koju je Andrej veoma ponosan. Njih dvojica rado idu na Folklorijade i raduju se svake godine kada dođe vreme za put.
- Ovakve manifestacije su važne za nas koji živimo preko granice, najpre zbog druženja. Lepo je upoznati ljude iz drugih gradova i država. Na primer, na prošloj Smotri sam upoznao neke divne ljude iz Ljubljane i ove godine se ponovo srećemo ovde i družimo i to je prekrasno. Takvi susreti su nezaboravni i čine naš život bogatijim. Takođe, mi naše nastupe za svaku Smotru spremamo i po godinu dana i stalo nam je da što bolje predstavimo svoj ansambl, da pokažemo šta smo naučili. Uostalom, mi koji smo rođeni i živimo u dijaspori drugačije doživljavamo Srbiju. Mi nismo tu, pa zato imamo potrebu da naučimo više o zemlji iz koje smo potekli. To ne uključuje samo folklor, već i muziku, istoriju, kulturu, običaje, jezik, filmove... Lepo je naučiti nešto više o znamenitim ličnostima koje su, kao i mi folkloraši na neki način, predstavnici našeg naroda - kaže Andrej.
Drugarica Anastasija
Anastasija Marinković (17) godina je nerazdvojna drugarica Andreja Miletića, te mu je tokom intervjua pružala podršku. Iako stidljiva i ona je malo popričala sa nama.
- Ja sam rođena u Nemačkoj, a tamo je rođena i moja mama. Tata je iz Kruševca, pa je zbog posla, kao i većina, krenuo u inostranstvo. Sa samo sedam godina počela sam da igram folklor i to je veliki deo mog života. Moj tata je nekad bio umetnički rukovodilac našeg ansambla, pa sam počela da igram, najpre da njemu ispunim želju, a posle iz ljubavi koja se rodila između folklora i mene - ispričala je Anastasija.
Paraćin u srcu
On je diplomirao informatiku i zaposlen je kao konsultant u IT sektoru. Rođen je u Nemačkoj i navikao je na standarde koje ta zemlja pruža, ali ga srce vuče uvek ka Paraćinu odakle su potekli njegovi roditelji.
- Moram priznati da često razmišljam o povratku u domovinu. Da imam dovoljno novca za miran život ovde, sutra bih se spakovao i došao. Ovako, mora još mnogo da se radi - kaže Andrej.
Njegovi roditelji su iz malog sela u okolini Paraćina krenuli put Nemačke.
- Moj deda je tamo živeo i radio, pa je pomogao i njima da dođu. Njih dvoje sanjaju o povratku na ognjište, ali ipak, zbog mene i brata nikada ne bi otišli iz Nemačke, dok god smo mi tamo. Lepo je doći u posetu, ali lagodniji život u Nemačkoj ima svojih prednosti - ispričao je Andrej.