Srce vuče u Banjaluku
Mileva Petrović je rođena u Banjaluci, ali od davne 1969. živi u Nemačkoj.
- Krenula sam, što naš narod kaže, trbuhom za kruhom. Radila sam u firmi Kodak, koja se bavi proizvodnjom foto-aparata. Nekad sam radila i dodatne poslove, ništa me nije bilo sramota da radim. A sada sam penzioner i u tome uživam. Što se kaže, dobrostojeća penzionerka, švapska - šali se Mileva.
Pored prijatelja i supruga, sa njom je došla i njena porodica.
- Unuk Milan igra folklor u Eslingenu i sada je ovde. Baš sam radosna što je došao da nastupa, a mi smo tu svi da navijamo - kaže Mileva, koja je i sama u Nemačkoj igrala folklor kao devojka.
- I ne samo da sam igrala, nego sam i svirala harmoniku u klubu Budućnost iz Eslingena. Unuk je krenuo mojim stopama i okrenuo se tradiciji i presrećna sam zbog toga. Treba čovek da zna odakle potiče - kaže Mileva.
Od kada je u penziji, živi na relaciji Bosna-Nemačka.
- Rođena sam ovde. Tu sam svoj na svome i zato dolazim stalno. Uživamo u tome i osećamo se ovde ispunjeno i kompletno. Iako sam zasnovala porodicu tamo, odmalena sam učila sinove srpskom jeziku i kulturi i trudila se da im što više približim ono gde pripadaju - kaže Mileva.
Njeni prijatelji, Boško i Nadica Marić u Nemačkoj su od 1973. Sada su u penziji i uživaju u češćim putovanjima u domovinu. Boško je u mlađim danima bio blagajnik Saveza srpskih udruženja Nemačke.
- U Nemačku sam došao iz Banjaluke. Ovo je moj grad, tako je divno doći ovde, uživati u folkloru u svom gradu. Srce uvek vuče ovamo. Naš unuk ovde nastupa, pa nam je ova Folklorijada posebnija od bilo koje pre. Spojili smo podršku unuku, posetu familiji uživanje u srpskoj tradiciji i druženje sa prijateljima Petrovićima - kaže Boško.
Nadica je rođena na jugu Srbije, u Vranju, u Štutgart je otišla u posetu, a ostala zauvek.
- Posetila sam ujaka koji je tamo živeo, pa ostala. Tamo sam se srela sa Boškom, i eto, brak, porodica, sve kako ide... Kao mlada cura igrala sam folklor i pevala, dok sam živela u Vranju. Posle sam tu svoju ljubav prenela na decu, a oni su na svoju decu - kaže Nadica.
Posebno mesto u duši
Nadica kaže da joj je Banjaluka sudbinski suđena. Svi putevi su je na razne načine vodili u taj grad.
- Moj pokojni brat je došao u Banjaluku 1959. Zaljubio se u snajku, koja je rođena Banjalučanka. Imam divne bratance koji ovde žive. Moj suprug je ovde rođen.Meni je srce puno svaki put kada dolazimo u ovaj grad jer me on podseća na puno vrlo dragih ljudi i zato Banjaluka ima posebno mesto u mojoj duši - kaže Nadica.