Gej brakovi na pragu Srbije
Dobra vest za srpske građane homoseksualnog opredeljenja mogle bi da uslede i nakon što se konačno usvoji novi Građanski zakonik u Srbiji. Na njemu grupa stručnjaka radi već 12 godinu, ali se i za sada govori samo o prednacrtu, što znači da još nije predložen vladi na usvajanje. U najboljem slučaju bi na usvajanje mogao da se nađe u decembru ove godine.
Ubistvo iz milosrđa
Nacrt Građanskog zakonika, predviđa eutanaziju kao "pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, koji se može izuzetno ostvariti, ako se ispune propisani humani, psihosocijalni i medicinski uslovi".
Jedna od nekoliko osetljivih tema kojoj treba na novi način prići i pravno uobličiti jesu i gej brakovi, ali tu je i legalizacija eutanazije, uvođenje surogat materinstva i zabrana telesnog kažnjavanja dece. Ovo poslednje je još pre nekoliko godina diglo uzbunu u patrijarhalnoj Srbiji, gde se i dalje poštuje krilatica: Tucite svoju decu kada zasluže da ona kada odrastu ne bi tukla vas.
Predvodnik u pravu roditelja da u procesu vaspitavanja ponekad podignu i ruku na dete bio je poznati psihoterapeut dr Zoran Milivojević. On je isticao da novija istraživanja o nasilnosti dece pokazuju da su najviše nasilna ona deca čiji roditelji nisu nikad primenjivali telesno kažnjavanje.
- To objašnjavamo time što ovu decu njihovi roditelji nisu naučili da podnose frustraciju svojih želja, tako da ona pribegavaju nasilju kako bi naterala druge da im ispune volju. Pritom ova nikada telesno kažnjavana deca mogu da budu svirepa, sa izraženom ravnodušnošću, bez empatije i saosećanja sa drugima - kaže dr Milivojević, ističući da se niko ne zalaže za nasilje i fizičko zlostavljanje deteta.
Prednacrt srpskog Građanskog zakonika predviđa i uvođenje surogat materinstva, definišući da je "majka deteta žena koja ga je rodila, izuzev rađanja za drugog". Istovremeno se zabranjuje da se surogat materinstvo ostvaruje uz naknadu, osim pokrivanja troškova izazvanih trudnoćom i činom rađanja.
Etički osetljiva tema je i pitanje eutanazije, odnosno "ubistvo iz milosrđa", koju zakonik predviđa ali pod striktnim uslovima, kako ne bi došlo do zloupotrebe.
Društva 21. veka prave velike iskorake u novom sistemu vrednosti koja su do skoro bila nezamisliva, a upravo kodifikacija Građanskog zakonika, jednog od postamenta uređenog društva, krči šumu ljudskih predrasuda. Koliko je to teško kada je reč o srpskom društvu uverilo se i 13 članova radne komisije koja radi na Građanskom zakonu i koji međusobno nisu saglasni oko rešenja pomenutih osetljivih tema.
Muko moja pređi na drugoga
U državi u kojoj je predsednica vlade javno deklarisana lezbijka i dalje je teško prelomiti da pripadnici LGBT imaju pravo na sklapanje braka. Tako se u prednacrtu Zakonika nigde direktno ne pominju gej brakovi, već samo istopolne zajednice. Takođe se sugeriše da u javnoj raspravi "treba sagledati mogućnost zakonskog regulisanja istopolnih zajednica kroz poseban zakon ili izmenom porodičnog zakona".